„Život je televizijska serija o rolerkosteru raznih događaja i situacija sa kratkim veselim pauzama za reklame, a ova nedelja bila je jedna veličanstvena pauza za reklame“ – ovo su reči koje je ostalim učesnicima nakon razmene na zajedničkoj čet grupi uputio Rodrigo, portugalski učesnik na razmeni u Orahovici i jedna od najdobrodušnijih osoba koje sam u životu upoznao.
Omladinska razmena ’’Europe Meets Latin America’’, održana u periodu 17-26. Jula 2023. godine u Slavonskoj Orahovici, jeste Erasmus+ projekat namenjen neformalnom obrazovanju mladih u organizaciji hrvatske nevladine organizacije Platypus. Projekat ima za cilj da uporednom metodom učenja istraži istoriju i kulturu Evrope upoređujući je sa istorijom i kulturom Latinske Amerike. Glavni fokus programa nije u razlikama i sličnostima unutar Evrope, već u tome da istraži kako je i koliko Evropa drugačija ili slična u odnosu na ostale delove sveta.
Ova razmena okupila je nešto više od šezdeset učesnika koji su predstavljali nacionalne timove iz Srbije, Hrvatske, Portugala, Španije, Mađarske, Kurasaoa, Italije, Grčke i Rumunije. Među tim nacionalnim timova našli su se i pojedinci iz Brazila, Perua, Venecuele i Kolumbije. Učesnici su zbrinuti u odmaralištu centra za edukaciju Crvenog Krsta u Orahovici.
Moje učešće na omladinskoj razmeni „Euorpe Meets Latin America“ započelo je prijavljivanjem na poziv za učešće preko organizacije Youth Alliances Serbia, koja je kao zvanični partner poslala srpski tim na ovaj projekat. Srpski tim brojao je petoro učesnika iz različitih delova Srbije: Milicu, Janu, Katarinu, Mateju i mene. Kako pre početka projekta nisam poznavao ni jednog učesnika, putovanje do Orahovice proteklo je u upoznavanju i zbližavanju sa srpskim timom. Na dan putovanja, 17. Jula, rano ujutru, krenuli smo autobusom iz Beograda ka Osjeku. Odatle smo do Orahovice išli vozom. Sticajem okolnosti srpski tim je stigao prvi, a potom su pristizali i ostali.
Prvo veče proteklo je u neformalnom upoznavanju i druženju, a zvanično upoznavanje i prve radionice otpočele su dan kasnije. Zvanični početak razmene bio je 18. Jula. Tada su nas organizatori, Ivan i Marko, upoznali sa planom i rasporedom održavanja radionica i organizovali nekoliko igara i radionica u svojstvu tim bildinga, sa ciljem da se međusobno bolje upoznamo i jedni drugima zapamtimo imena. Takođe smo razgovarali i o Youthpass sertifikatu, o kome ću više reći na kraju ovog članka. Ovog, ali i svakog narednog dana, nakon radionica, učesnici su u svojim nacionalnim grupama održali grupe za refleksije, gde smo sumirali utiske proteklog dana i razmenjivali kritike, razgovarali o mogućim poboljšanjima vezanim za ceo program, i drugo.
Temu razmene otvorili smo narednog dana, gde su prve radionice održali rumunski, a potom i srpski tim, i bavili se temama astronomije i religije. Srpski tim je, poput ostalih, kao zadatak pre početka razmene dobio da organizuje radionicu na temu religije, sa fokusom na upoređivanje religija Maja, Inka i Asteka sa Hrišćanstvom, kao i da razgovaramo o mitovima i bogovima tih naroda. Došli smo do ideje da organizujemo teatar, gde smo podelili učesnike u nekoliko grupa, od kojih je svaka imala cilj da realizuje pozorišnu predstavu gde će prikazati jedan mit koji smo im zadali. Učesnici su imali određeno vreme da prouče mit i osmisle predstavu i improvizuju kostime. Nakon što su svi timovi održali svoje predstave, razgovarali smo sa svakim od timova o zadatim mitovima i zajdeno diskutovali o sličnostima i razlikama u odnosu na hrišćansku religiju.
Nakon ručka, nastavili smo sa radionicama gde smo razgovarali o društvu Inka i Mešika (naziv kojim su Asteci sebe oslovljavali) i upoređivali ga sa društvom srednjovekovne Evrope, sa fokusom na strukturu društva, političku i organizaciju porodice, religiju i prava žena i marginalizovanih grupa, a poslednju radionicu tog dana organizovao je Mađarski tim, u sklopu koje smo se bavili nasleđem pretkolumbovskih civilizacija i govorili o tome koja sve dostignuća je svet dobio zahvaljujući njima. Dan se završio interkulturalnom večeri, gde je svaki od nacionalnih timovao predstavljao nacionalnu hranu, piće i običaje svoje zemlje. Sprski tim je ovu priliku iskoristio da upozna učesnike sa običajima srpske Slave, a Mateja i ja smo rezali slavski kolač i čitali ’’oče naš’’.
Tema narednog dana bila je kolonijalizam. Govorili smo razlozima zbog kojih su evropske zemlje kolonijalizovale američki kontinent, kao i prilikama koje su sve to tada uslovile. Takođe se razgovaralo i o abolicionizmu. Tim iz Kurasaoa organizovao je radionicu o robovlasništvu u sklopu koje smo pokrenuli i diskusiju i raspravljali da li je Kristofer Kolumbo bio heroj ili negativac. Bilo je dosta podeljenih mišljena. Neki su zastupali ideju da je bio negativac, neki da je radio samo svoj posao za koji je bio angažovan i da nije odgovaran za sve ono što je usledilo nakon njegovih otkrića, a neki su smatrali da istorijske događaje treba sagledavati u duhu vremena u kome su se odigrali, bez pristrasnosti i konstrukcija koje su nastale u današnje vreme uslovljene savremenim događanjima.
Portugalski tim realizovao je radionicu o razlikama između španskog, portugalskog i britanskog kolonijalizma. Jedan od zaključaka koji je mene ostavio veliki utisak vezan za ovu radionicu, jeste da je danas Severna Amerika bogatija od Južne Amerike, a takođe i sever Sjedinjenih Država bogatiji od juga Sjedinjenih Država, upravo zbog toga što su Španski i Portugalski doseljenici svoju ekonomiju zasnivali na radu robova, dok su se Puritanci u Novoj Engleskoj oslanjali na sopstveni rad, verujući da je naporan rad put u spasenje, i samim tim izgradili svoju ekonomiju na zdravijim temeljima.
Četvrti dan imao je nešto manje radionica od drugih. U radionicama se raspravljalo o razlikama između Teologije oslobođenja i Neoskolastike, koje su mane katolicizma u odnosu na evangelizam i kako su te razlike uticale na razvoj latinomaeričkog, a kako na razvoj evropskog društva. Nakon radionica i ručka, ostatak dana bio je slobodan, te smo to iskoristili da organizovano odemo na Orahovačko jezero, a potom i da se popnemo do lokaliteta Ružica grad, odnosno srednjovekovne tvrđave u blizini jezera.
Narednog dana prešlo se sa radionica koje su obrađivale istorijske teme, na radionice koje obrađuju današnje društvo i politiku. U radionicma tog dana, diskutovalo se o razlikama između latinoaemričkog i evropskog društva danas, populizmu i liberalnim demokratijama. Nakon radionica odrađena je evaluacija, gde smo bili u prilici da svoje utiske i kritike o dosadašnjem toku razmene podelimo sa organizatorima. Nakon večere, organizovano je još jedno interkulturalno veče. Ovoga puta, svaki nacionalni tim predstavljao je svoje tradicionalne igre i plesove. Srbi su, naravno, predstavljali Užičko kolo.
Prva radionica sledećeg dana, u organizaciji Italijanskog tima, obrađivala je sve opasnosti populizma. To je nastavljeno diskusijom o sličnostima i razlikama između latinoameričkih i evropskih populističkih lidera i poziciji i pravima marginalizovanih grupa u tim delovima sveta. Španski tim organizovao je jednu veoma kreativnu radionicu o populističkim govorima, gde su učesnici, podeljeni u nasumične timove, morali da osmisle populistički govor u kome ostalim učesnicima nudimo rešenje za neki problem na razmeni. Ovde sam imao prilike da pokažem svoje ne baš sjajno glumačko iskustvo. Poslednja radionica tog dana, u organizaciji grčkog tima, bavila se populizmom u zemljama učesnika. Tu sam imao priliku da govorim o nedavnim incidentima u Srbiji, vezanim za dva masakra i za nemačko-francuski sporazum i stanje na Kosovu, i da dam primere zloupotrebe tih događaju za sticanje političkih poena ili nametanja određenih zakona.
Sledećeg jutra dobili smo instrukcije oko izrade završnih radova na projektu, gde smo se podelili u više grupa i ceo dan proveli u izradi radova. Glavni proizvodi bila su tri kratka filma, za koja je svaki od učesnika imao neka zaduženja. Prvi film bio je kompilacija snimaka nastalih na razmeni uz propratnu naraciju koja objašnjava šta se na njoj događalo. Drugi film istražio je šta bi se dogodilo kada bi Kristofer Kolumbo oživeo i bio u prilici da danas zaviri u evropsko i latinoameričko društvo. Poslednji film prati dva protagonista, jednog evropljana i jednog latinoamerikanca, gde se svaki od njih jednog dana budi na kontinentu ovog drugog, suočen sa sebi nepoznatom kulturom. Istog dana, uveče, napravljena je i rođendanska žurka iznenađenja jednom od učesnika, Peng Penga iz Kurasaoa. Njegove rekacije na celu žurku, kao i govor koji je održao gde se svima zahvaljivao kako je lepo prihvaćen i kako mu je mnogo lepo sa nama, ostaće kao jedan od najemotivnijih trenutaka ove razmene.
Poslednjeg dana, prezentovali smo završne projekte i odradili smo još jednu evaluaciju. Kao dokaz o učešću na razmeni i vid sertifikacije, na kraju dana podeljene su Youthpass diplome. Youthpass predstavlja priznanje o sticanju neformalnog i informalnog obrazovanja na programima za mlade u okviru Erasmus+ projekata i Evropske Unije, zasnovanom na nekoliko različitih kompetencija koje učesnik ostvaruje učestvovanjem na njima. Jedna od karakteristika ovih diploma jeste i ta što je učesnik sam popunjava veštinama za koje veruje da ih je poboljšao i znanjima koje smatra da je stekao na razmeni.
Pored svih navedenih radionica i obrađenih tema, postojale su i neke druge aktivnosti, poput igre Secret Friend, gde svaki od učesnika izvukao ime osobe kojoj će biti tajni prijatelj i pisati pisma, davati poklone, zadatke, zagonetke, i drugo, tokom čitavog trajanja razmene, sve dok se poslednjeg dana nije otkrivalo ko je kome tajni prijatelj. Takođe, skoro svake večeri, učesnici su imali prilike da koriste i bazen koji se nalazi u sklopu odmarališta. Jedna zanimljivost jeste i ta što smo svakog dana, kao jedan od obroka, imali prilike da probamo nešto iz latinoameričke kuhinje.
Poslednje veče i naredno jutro, protekli su u suzama i nekontrolisanom izlivu emocija, jer su se učesnici rastajali jedni od drugih. Prilika da se toliko različitih ljudi iz različitih država i kultura, spoji na jedno mesto, bezbrižno se družeći i učeći jedni od drugih, rezultirala je jednom nestvarnom iskustvu i prelepim uspomenama. Tri nedelje nakon što se razmena završila, učesnici i dalje održavaju zajedničku Whatsapp grupu aktivnom i živom, a na svakih nekoliko dana, neko pošalje sliku gde se susreo sa nekim sa razmene. Ja sam lično imao prilike svašta novo da naučim i upoznam neke zaista neverovatne ljude, među kojima ima i onih koje bez ikakve rezerve već sada mogu nazvati svojim prijateljima.
Jedna od obaveza učesnika razmene, jeste da nakon nje, u svojoj lokalnoj zajednici, odrade promociju projekta (diseminaciju) i približe mladim ljudima u svojoj državi iskustvo sa razmene. Srpski tim odradio je diseminaciju u Beogradu, u saradnji sa Prajd Info Centrom koji nam je obezbedio prostor. Diseminaciji je prisustvovalo deset mladih ljudi. Fokusirali smo se na prikazivanju fotografija i snimaka nastalih u toku razmene i trudili se da prikazanim materijalom što više dočaramo utisak koji je na nas ostavila razmena i uputimo prisutne u to kako mogu da učestvuju na sličnim projektima.
Rodrigo je svoju poruku upućenu učesnicima završio podsećanjem na citat protagoniste Rika Blejna iz filma Kazablanka „Uvek ćemo imati Pariz“, uz dodatak da ćemo mi, učesnici ove razmene, „uvek imati Orahovicu“. Hvala ti Rodrigo! I hvala svima koji su doprineli doprineli tome da se ovako nešto dogodi. Vidimo se!
Autor: Igor Janošević
