Svake godine, kada bi se strana kalendara okrenula na oktobar i kada bih videla crvenom bojom označen 27. u mesecu, u meni bi se budila ona najčistija dečja radost i nestrpljenje da taj dan što pre dođe. U našem domu bi tog trenutka počele pripreme i dogovori, pa bih čak i ja dobila neko zaduženje, a sreća koju sam mogla opipati u vazduhu, rasla bi iz časa u čas. Sve bi oko mene postalo nekako užurbano, a špajz prostorija u kući u koju sam najčešće zalazila. Tamo bih svakodnevno našla nešto novo, što će, znala sam, vrlo brzo poslužiti kao bitan sastojak neke mamine poslastice.
Predanje koje svedoči o njenom čudesnom iskustvu kaže da joj se u snu javio anđeo koji ju je uputio da širi veru Hristovu. To je i učinila, a verovanje da njena čudesna moć pomaže, opstalo je i nakon smrti. Ljudi su nastavili da veruju u njeno isceliteljstvo, koristeći vodu na svetim izvorima koje je ostavila za sobom, a koji su danas deo vanvremenske tradicije. Narodno predanje kaže i da se ona često javlja vernicima u snu, da pruži utehu, dobre vesti ili, pak, upozori na greške.
Srpska kneginja Milica, zajedno sa monahinjom Jefimijom, 1396. godine je molila sultana da im preda mošti Svete Petke, i uspela da izdejstvuje da se prenesu i sahrane u crkvi Ružica na Kalemegdanu, gde su ležale do 1521. godine. To dokazuje jake veze ove svetiteljke sa srpskim narodom, a veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića, sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke. Kapela Svete Petke jedno je od najomiljenijih stecišta ljudi svih vera, a ona je udaljena svega nekoliko koraka od crkve Ružice. U njoj se čuva čestica Petkinih moštiju, u znak sećanja i poštovanja na vreme u kojem je zaštitnica boravila na beogradskoj tvrđavi, među Srbima.
Tokom cele godine, a posebno 27. oktobra, ljudi u redovima čekaju ispred kapele Svete Petke da uzmu čudesnu vodu sa izvora, za koju veruju da je lekovita i da podstiče isceljenje.
U narodu ima više interesantnih običaja koji se poštuju na dan Svete Petke, a posebno se izdvaja zanimljiva tradicija čuvanja mrvica od kolača koji je isekla domaćica, za koje se veruje da ih treba posuti po kući, po tavanu ili ispod kreveta, jer će tako u toku noći doći snovi koji su proročki, a devojke koje sačuvaju te mrvice, tu noć mogu sanjati svoju sudbinu i svog budućeg supruga. Nezaobilazni običaji na ovaj dan su i paljenje tamjana i izbegavanje teških kućnih poslova.
Izvor: Istorijiski zabavnik
