Predsednik Rusije, Vladimir Putin, je 24. februara objavio rat Ukrajini u televizijskom obraćanju pre zore; pokrenuo je invaziju iz tri smera gađajući ukrajinske snage i vazdušne baze raketama i artiljerijom, kao i napadajući područja u gradovima. Predsednik Ukrajine, Zelenski, pokrenuo je opštu mobilizaciju. Hiljade ljudi moralo je da napusti svoje domove. Iako Putin uživa poštovanje velikog broja građana Srbije, veći deo ostatka sveta (pogotovu Amerika i članice EU) osudio je njegovu invaziju na Ukrajinu. Mnogi se plaše da je svet na pragu III svetskog rata i nuklearne opasnosti koja preti u slučaju istog. Da bismo pravilno razumeli situaciju u Ukrajini i Putinove motive, važno je da se upoznamo sa usko povezanom istorijom ove dve zemlje i činjenicama koje su prethodile sukobu; zato ćemo hronološki izneti sve ono što je prethodilo ratu.
- godine dogodio se raspad SSSR. Ukrajina je referndumom izašla iz Sovjetskog Saveza. Međutim u ovoj zemlji je ostao jak uticaj Rusije i ruske politike.
- godine Ukrajina se odrekla svog nuklearnog oružja (trećeg po veličini na svetu) – predala ga je Rusiji; u zamenu za garanciju bezbednosti. Budimpeštski memorandum koji je garantovao bezbednost Ukrajine potpisale su: Ukrajina, Rusija, SAD i Velika Britanija.
- godine izbore u Ukrajini dobija Viktor Janukovič, čija je politika bila proruska. Tada se dešava Naradžasta revolucija jer je na videlo izašlo da je Janukovič lažirao glasove. U ponovljenim izborima pobeđuje Viktor Juščenko, prozapadni kandidat.
- godine Juščenko je obećao da će svoju zemlju odvesti u NATO i EU, kao i da će zaustaviti uticaj ruske politike. Julija Timošenko biva smenjena sa pozicije premijerke.
- godine Janukovič pobeđuje Juliju Timošenko na predsedničkim izborima. Tada se politika Ukrajine okreće Rusiji i između ove dve države se sklapa sporazum prema kome će Ukrajina produžiti Rusiji zakup crnomorskih luka za rusku mornaricu na Krimu; u zamenu za odgovarajuće cene gasa.
- godine u Kijevu se rasplamsavaju masovni protesti, nakon što je Janukovič obustavio pregovore o pridruživanju EU. Vladimir Putin optužio je zapad da je podstakao ove proteste.
- godine čuveni ,,Majdanski protesti“ – na kijevskom trgu, Majdan, postali su nasilni. Ubijene su desetine demonstranata. Nakon toga, parlament je glasao za smenu Janukoviča. Janukovič je pobegao iz zemlje. Naoružani ljudi su okupirali parlament na Krimu i podigli rusku zastavu. Nakon refernduma na Krimu koji je pokazao podršku pripajanju Rusiji, 16. marta, Rusija je anektirala Krim.
U aprilu ove godine, proruski separatisti su proglasili nezavisnost u Donbasu, na istoku Ukrajine. Donbas je regija koja je bogata rudama i metalima – pa je ovo bio motiv više za Rusiju da pripoji ovu teritoriju.
- godine, novi prozapadni predsednik, milijarder, Petro Porošenko sklopio je sporazum o slobodnoj trgovini robom i uslugama sa EU. Pored toga, Ukrajinici su dobili pravo da putuju u EU bez viza.
- godine na vlast je došao sadašnji predsednik, bivši glumac, Volodimir Zelenski. Obećao je da će iskoreniti korupciju u zemlji i okončati rat u istočnoj Ukrajini.
- godine Zelenski je apelovao na Bajdena da pusti Ukrajinu u Nato, jer su mnoge ruske trupe bile sve bliže granici zbog navodnih ,,vojnih vežbi“.
Međutim, u decembru te godine, Vladimir Putin izneo je bezbedonosne zahteve od kojih je jedna bila da NATO odustane od aktivnosti u Ukrajini. NATO je odgovorio da je njihova politika politika ,,otvorenih vrata“, ali da je takođe spreman da vodi raspravu o ovom pitanju u Moskvi.
Zašto Rusiji smeta da Ukrajina uđe u NATO?
Ruski zvaničnici naveli su da je potrebno da postoji teritorija između njih i NATO pakta i da ne žele da dele granicu sa istim. Moramo naglasiti da Rusija svakako deli granicu sa NATO paktom – jer deli granicu sa članicama, Finskom i Norveškom. Zato kada je Ukrajina u pitanju ovo deluje kao izgovor.
- godine 21. februara, u televizijskom obraćanju, Putin je izjavio da je Ukrajina ,,sastavni deo ruske istorije, da nikada nije imala istoriju istinske državnosti, da njome upravljaju strane sile i da ima marionetski režim“. Ovde treba da napomenemo jednu bitnu činjenicu. Rusija i Ukrajina imaju vekove nerazdvojne istorije. Radi se o dva izuzetno bliska i slična naroda. Sama reč ,,Ukrajina“ nastala je od reči koja znači granica. Tačno je da su ove dve zemlje nekada delile državnost. Međutim, koliko je to relevantno u 21. veku i da li je to opravdanje za rat?
Tada je Putin potpisao sporazume o priznavanju otcepljenih regiona Ukrajine i poslao tamo rusku vojsku. Zapad je uveo još više sankcija Rusiji. Nakon toga, 24. februara, objavljen je rat.
Nedavno, predsednik Rusije zatražio je pregovore sa Ukrajinom. Pre toga je ruska profesionalna vojska pretrpela katastrofalne gubitke, a zatim je u Rusiji izvršena ,,delimična mobilizacija“. Ruski mladići su u to vreme masovno bežali iz Rusije. Naravno, ovo je za očekivati, jer nije isto položiti život u odbrani svoje države, kao i poginuti prilikom napada na drugu. Pored toga, ukrajinska vojska dobila je pomoć i obuku zapadnih zemalja, kao i najmoderniju opremu za rat.
Politička pozadina ovog rata, izazvala je brojne nesuglasice. Većinsko stanovništvo u Srbiji podržava Rusiju i Vladimira Putina. Pozivaju se na dugogodišnje prijateljske odnose dveju zemalja. Ipak, ne možemo zatvoriti oči na činjenicu da ni rusko stanovništvo u Ukrajini nije dočekalo rusku vojsku kao ,,oslobodioce“, već agresore. Ovo je uprkos tome što je glavni zvanični motiv Rusije ,,odbrana“ tog stanovništva. Slovo Z postalo je simbol pozdrava ruskoj vojsci. Odakle?
Ruski tenkovi obeležavani su slovima V (istok rus. vostok) i Z (zapad) u zavisnosti od dela teritorije na kome su se borili. Iako je nerazjašnjeno zašto su obeleženi latiničnim slovima, oznaka za zapadne tenkove postala je simbol.
Pored toga, pojavile su se spekulacije o nacističkoj ukrajinskoj jedinici Azov – te je čitava ukrajinska vojska prozvana nacističkom. Međutim, ruska specijalna jedinica Vagner, takođe je poznata po nacističkim simbolima.
Nažalost, kao i u svakom ratu, i u ovom je žrtva nedužno stanovništvo. Mnogi mladići, sa obe strane, izgubili su tek započete živote zarad političkih ciljeva. Uništene su porodice i domovi. Inflacija zbog rata oseća se u celom svetu. Nedavni dolazak izbeglih Rusa u Srbiju uticao je i na skok cena stanova.
U pokušaju da budemo objektivni, na kraju, moramo postaviti pitanje: da li, zaista, postoji deo teritorije ili polički cilj koji je vredan života i mira?
Autor: Jelena Miladinović
