Da li znate pravu istinu o Pinokiju?

Društvo

Godine 1940. Dizni je napravio crtani film o stolaru Đepetu, siromašnom starcu koji, u svojoj usamljenosti, odlučuje da napravi drvenog lutka. Jedne noći, kada je lutka bila gotova i stari Đepeto otišao u krevet, pojavila se neobična zvezda na nebu koja ispunjava želje.

Đepeto je ustao, pogledao u čarobnu zvezdu, i zamislio želju.

– Zvezdo svetla, zvezdo sjajna, prva zvezdo koju vidim večeras, želim da moj mali Pinokio bude pravi dečak – poželeo je Đepeto.

S ljubavlju je pogledao svoju lutku i uzdahnuo.

– Ne bi li to bilo lepo – pomislio je.

Mali cvrčak koji je živeo u Đepetovoj radionicu posmatrao je čitavu scenu.

– Vrlo lepa zamisao, ali bojim se da je nemoguća – rekao je.

Međutim, zvezda je zapravo bila vila koja je čula čežnju čoveka i odlučila da mu ispuni želju. Oživela je Pinokija i dodelila mu malenog cvrčka da se stara o njemu. Da bi postao pravi dečak bilo je potrebno da dokaže da je vredan toga.

Sigurno se svi sećate ovih scena… Milioni dece odrastali su uz Diznijev klasik, a avanture Pinokija, drvenog lutka koji želi da postane pravi dečak postale su primer deci širom sveta o tome kako zapravo treba da se ponašaju.

Originalna knjiga “Avanture Pinokija”, koju je italijanski autor Karlo Kolodi napisao 1880. imala je, pak, znatno drugačiji cilj.

Bajka o zlom dečaku

Poenta Kolodijeve priče bila je da pokaže kako je teško biti roditelj neposlušnom dečaku, a knjiga se bavi posledicama pogrešnih poteza glavnog junaka Pinokija i patnjama koje te odluke izazivaju njegovom ocu.

Kolodi nikada nije bio roditelj, a njegova priča je bila sve samo ne lepa. Lutka u priči od samog početka predstavljena je kao “neposlušna bitanga i bedni dečak”.

Originalna bajka o Pinokiju zapravo je bila odraz filozofije vaspitanja dece 18. veka. Rodonačelnik takozvanog “socijalnog vaspitanja” bio je Žan Žak Ruso, a njegova glavna ideja bila je neophodnost suočavanja deteta sa “prirodnim posledicama” neposlušnosti.

Pinokio, lutak koji je okružen ljubavlju, ponaša se potpuno drugačije od onoga što se očekuje – beži sa časova, ulazi u loše društvo, svađa se sa Đepetom, ruši njegov autoritet, izaziva svađu između Đepeta i njegovog stanodavca, a kada nauči dobro da hoda – beži od kuće.

Vrhunac Pinokijevog bezobrazluka ogleda se u potkazivanju Đepeta i tvrdnji da ga njegov tvorac tuče i zanemaruje, što dovodi do toga da jadnog Đepeta strpaju u zatvor. Pinokio se čak u nekom momentu odlučuje na to da ubije svoju savest, pa mali cvrčak na kraju biva zgnječen i pretvoren u fleku na zidu.

Pinokio je kroz celu priču “odgovarao” za svoja zlodela. Tukli su ga, šibali, besili, a jednom su mu spalili noge samo da bi mu ih Đepeto popravio.

– On je po definiciji jedno nezadovoljno derište koje stalno ispašta zbog svojih ispada – rekao je jednom Kolodi za Pinokija, a piše portal Vintage news.

Nevaljali lutak čini sumnjive, a ponekad i zlonamerne poteze koji ga na kraju dovode do toga da ga njegovi lažni prijatelji – lisica i mačka, obese. Priča je, dakle, u originalu imala tragičan kraj.

Prvobitno je objavljena u serijskoj formi kao “Priča o lutki” (“La storia di un burattino”) u “Giornale per i bambini”, jednom od najranijih italijanskih časopisa za decu. Kolodi je izvorno napisao 15. poglavlja i scena u kojoj Pinokio leži obešen bila je poslednja.

Međutim, na zahtev čitalaca i izdavača, Kolodi je dodao poglavlja 16–36, u kojima Plava vila spasava Pinokija i, nakon što on uvidi svoje greške, na kraju ga pretvara u pravog dečaka, čineći priču prikladnijom za decu.

Priča o Pinokiju je izuzetno složena

Karlo Kolodi više se bavi posledicama lošeg ponašanja i analizom složenog odnosa između roditelja i dece, za razliku od Diznijeve verzije koja govori o naivnom slatkom lutku koji živi u iskvarenom svetu odraslih.

– Pinokio ne može biti negativac, on mora biti simpatičan i prijemčiv deci da bi priča mogla lakše da se “proda” – objasnio je Volt Dizni uoči premijere svog animiranog spektakla.

Iskusni Dizni znao je da se originalna priča o dečaku koji je zbog svog karaktera mučen i umalo ubijen, nije nešto što deca žele da gledaju i iz čega mogu da izvuku pouku (i sa roditeljima ostave novac u bioskopu).

Zato se odlučo da priču ublaži i “upakuje u celofan”. Njegov Pinokio je žrtva lošeg društva, ali zahvaljujući svom čistom srcu uspeva da savlada sve prepreke, zasluži Đepetovu ljubav i postane “pravi dečak”.

Izvor: Istorijski zabavnik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *