Deset godina je u svetu novinarstva, sa osamnaest godina je počela da radi, da dokaže roditeljima da može sama da zaradi novac. Najteži izazov joj je bio da stane ispred kamera, jer nikada nije imala dovoljno velikog samopouzdanja za to. Aleksandra Gvozdić voditelj, reporter i urednik je za portal ,,Novi Svet’’ otkrila mnoge stvari o sebi za koje javnost ne zna.
1.Vaše dugogodišnje iskustvo u svetu novinarstva i medija Vam daju za pravo da izaberete branšu u kojoj se najbolje snalazite? Koji tip novinarstva bi to bio?
Kada sam razmišljala o pozivu novinara oduvek mi je želja bila da se bavim političkim novinarstvom, baš iz razloga što sam najviše volela da gledam političke emisije, međutim put me je naveo na drugu stranu prvo na radio Beograd 202, a zatim informativa i na kraju estrada. Moja ideja za političku emisiju kako sam rasla i bila sve duže u poslu bila je sve manja Trenutno sam zakoračila u svet sportskog novinarstva, za sad mislim da je to nešto što mi najviše odgovara i što mi najviše prija.
2.Više puta ste naveli da ste pre posla kao novinar, radili u maloprodaji. Sa punih osamnaest godina ste prvi put otišl u radio ‘’Beorad’’ i hteli ste da počnete da se bavite novinarstvom. Otkud ta želja za tim poslom, i koliko možete sebe da zamislite u nekom drugom poslu?
Želja da se bavim novinarstvom pojavila se kad sam imala 16. godina, kako ne znam samo sam znala da je to poziv kojim želim da se bavim, takođe u opticaju je bila i gluma, ali moji roditelji su baš bili protiv toga tako je izbor bio jasan. Radila sam u maloprodaji kada sam zavrsila srednju školu jer sam htela da dokažem mojim roditeljima da sam sposobna da se osamostalim, tako da je to bila neka vrsta opklade to je bila mozda i najbolja škola jer sam naučila koliko je teško zaraditi pare, koliko ih je lako potrošiti i koliko je lepo biti samostalan i ne polagati račune nikome.Kada sam počela da se bavim novinarstvom paralelno dok sam studirala s obzirom na to da sam volontirala četiri godine radila sam honorarne poslove.
3.Vaša prva ozbiljnija emisija je bila ‘’Farma’’, posle koje ste ipak odlučili da estradno novinarstvo nije za Vas. Imali ste i neke psihičke probleme nakon uloge voditelja ‘’Farme’’. Šta je na Vas najviše uticalo da prestanete da se bavite tim novinarstvom, da li mislite da takvu vrstu emisije treba da vode neki novinari sa dužim iskustvom u svetu medija?
Bila sam reporter, spona između produkcije i učesnika. Svakako smatram da je rijaliti program koji mogu da vode i rade stvarno ljudi koji su dosta psihicki jači, ja sam imala 21. godinu u tom trenutku imala sam želju da radim na svakom formatu te je tako i rijaliti došao na red. Tu sam se prvi put susrela sa situacijom da je čovek čoveku vuk, da ako ja ne čuvam sebe neće me čuvati niko i pošto sam odrasla uz rečenicu “Ćuti, on je stariji” naučila sam da ljude ne poštujem zbog godina već zbog onoga kako se postavljaju prema drugim ljudima, a u tim godinama ta škola nije bila ni malo laka i ni malo ohrabrujuća. Nisam imala bas psihičke probleme, ali sam otišla kod psihologa da bi mi pomogao da naučim da se postavim u situacijama sa kojima se do sada nisam susretala i sa svetom koji je dosta drugačiji od onoga u kom sam odrasla.
4.Već šestu godinu zaredom radite sa Ognjenom Amidžić. Da li možete da nam otkrijete koje su njegove mane a koje vrline?
Pa sto se tiče posla Ognjen je poslovodavac u kojeg možete da imate 100% poverenja, koji brine o svakom od nas, nas je u ekipi 10 svako radi svoj deo posla, dugo radimo zajedno i svi funkcionišemo kao jedan. Mane i vrline ne bih izdavajala pojedinačno, ali smatram da je okruženje u kom radite vrlo bitno, on je kao naš nadređeni uspeo da napravi tu harmoniju i mislim da je to najbitnije5. Koji je do sada bio Vaš najteži izazov? Obzirom da ste prošli dosta poslova, sigurno postoji neki izazov koji ste jedva podneli. Koji bi to bio? I ko je osoba koja Vas uvek gura napred, bez obzira na sve?
Najteži izazov mi je bio da stanem ispred kamere, oduvek su svi imali više vere u mene nego ja sama u sebe, dosta sam odustajala na početku dok nisam naučila da budem sama sebi prijatelj, da na početku to neće biti idealno, ali da je kao za sve potrebno vreme, još uvek učim da ne tražim sebi greške. Mama je godinama bila prva osoba koju sam zvala kad imam bilo kakav problem da li u poslu da li privatno, imamo takav odnos da pored toga što mi je autoritet najviše poverenja imam u nju, pored nje tu je sestra koja je mlađa 7 godina od mene, ali vrlo često ima zreliji i bolji pristup.
6.Na poslovnom području ste dosta uspešni, da li možete da nam otkrijete kakvo Vam je ljubavno područje. Šta je ono što Vas prvo privuče kod muškaraca, i čemu pridajete značaja, a od čega se sklanjate?
Kod muškarca mi je najbitnije da mi bude oslonaс, da bude zaštitnik. Koliko god su stvari danas dostupne, društvene mreže su dosta uticale na muško-ženske odnose, više nema potrebe da prilaziš nekom uživo, zapratićeš ga na Instagramu, saznaćeš gde voli da izlazi, sa kim se druži, koje su mu navike, I dalje cenim više kada muškarac to uradi lično. Kada se osećam pored njega kao nežniji pol i kada znam da mogu u njega da imam 100% poverenja kao u prijatelja. Što se tiče fizickog izgleda stvarno nemam neki određen tip muškarca, bitno mi je da pored muškarca budem zena.
7.Po čemu biste voleli da postanete poznati? Koje biste vrline izdvojili kod sebe, a koje su Vam mane?
Uvek mi je bilo bitno da ono što radim bude kvalitetno i bude nešto što bih ja pogledala, koliko god mogu truda da uložim u to, ali da ako neko pogleda sazna nešto što možda do sad nije znao, nisam sigurna koliko mi je bitno da postanem poznata, ali sam sigurna da svaki projekat koji uzmem da radim dajem sve od sebe i trudim se da bude što kvalitetniji. Uvek sam bila tvrdoglava možda čak i previše pa nekad ume da bude mana nekad vrlina.
8.Šta smatrate da ljudi danas previše rade, a šta premalo?
Previše gledaju tuđe dvorište, previše se porede sa drugim ljudima i premalo provode vreme offline. Mislim da je vreme u kojem živimo najveći krivac za to, ali sad vec floskula ,,provedite vreme sami sa sobom’’ po meni je pola zdravlja, jer kad naučite da budete sami sa sobom i kada upoznate sebe kao što poznajete svoju okolinu kvalitet života će vam biti mnogo bolji.
9.I za kraj, šta biste poručili čitaocima portala ,,Novi Svet’’?
Budite sebi najveći kritičar, ali i najveća podrška. Koji god cilj da imate ostvariv je, koju god borbu da vodite možete da je prevaziđete tek onda kad naušite da budete tu za sebe koliko biste bili za svoju drugaricu, majku, brata ili sestru da su u takvoj situaciji.
Autor: Marija Božić
