Poznatu Andersenovu bajku ,,Mala sirena“ je 1989. godine ,,Dizni“ adaptirao u čuveni dečiji film. Ovo je bio početak ,,Diznijeve renesanse“ kada je kompanija ,,Volt Dizni“ počela da snima filmove sa aktivnijim ženskim likovima od prvobitnih princeza (Snežana, Pepeljuga i Aurora).
Svi znamo priču o Ariel, crvenokosoj sireni koja sanja o životu izvan okeana i zaljubljuje se u princa Erika. Njen otac, kralj okeana Triton, plaši se ljudskog sveta i zabranjuje Ariel da ikad dođe u kontakt sa ljudima. Sirena buntovno odbija naredbu oca i sklapa dogovor sa morskom vešticom, Ursulom, koja je pretvara u čoveka u zamenu za njen glas. Dugo se vodila polemika o tome da li je Ariel zaista jak ženski lik. Fanovi su navodili da je loša poruka za devojčice ideja da treba promeniti sebe zbog muškarca i ideja da je u redu da žena izgubi glas – kao simbol onoga za šta su se žene pre mnogo godina borile. Ipak, film nije priča o devojci koja ostavlja sve zbog muškarca. Naprotiv, priča je o hrabroj ženi koja se usuđuje da napusti svet u kome nije srećna i krene u postolovinu sama birajući svoju sudbinu. U filmu je prikazano da Ariel sanja o ljudskom svetu mnogo pre nego što upozna princa Erika i da ne odlazi zbog njega – već zbog nerazumevanja na koje nailazi kod svog oca; i koje je simbol njenog neuklapanja u svet u kome je rođena. Takođe, do momenta kada ne povrati svoj glas, Ariel ne dobija ono što želi. Pouka priče, uprkos mnogim kritikama, je da je glas itekako važan.
Nedavno ,,Dizni“ je objavio najavu za live action adaptaciju ,,Male sirene“, koja će u bioskopima biti od 2023. godine i izazvao ogromnu reakciju javnosti. Ono što se našlo kao sporno jeste izbor glumice: dvadesetdvogodišnja glumica Hali Bejli koja igra Ariel je Afroamerikanka. Fanovi su se podelili. Neki smatraju da je potrebno više reprezentacije različitih rasa u medijima. Neki tvrde da je prvobitna Ariel bila belkinja i tako treba da ostane. Dok treći nalaze kao spornu boju kose. Ono gde su se svi složili jeste da je Hali Bejli predivna i izuzetno talentovana mlada glumica koju čeka svetla budućnost. Međutim, mnogi kojima se ,,Diznijev“ izbor nije dopao obeleženi su kao ,,rasisti“. Da li je to tačno?
Ne možemo sporiti da, nažalost, neki od fanova ne odobravaju izbor glumice zbog otvorenog ili prikrivenog rasizma. Ipak, politička korektnost otišla je toliko daleko da se svaka kritika vrlo često ,,dočekuje na nož“ a oni koji je upute bivaju obeleženi kao ,,puni mržnje“ prema manjinama. Dovodi se u pitanje sloboda govora.
Radnja originalne bajke smeštena je u Danskoj u 19. veku. Ono što se čini najnerealnijim u novom filmu nije postojanje sirena; već ideja da bi se princ Erik, u to vreme u Danskoj, ophodio prema Ariel na isti način kao što je navedeno prvobitnoj priči ako ona ne bi bila belkinja. Pisanje takve priče graniči se sa brisanjem istorije. Naravno da je u pitanju bajka i da je sporan lik sirena kojih nema u stvarnom životu; ipak svaka bajka sadrži neke segmente realnosti. Čak i u 20. veku u zapadnoj Evropi postojali su gnusni i sramotni ljudski zoološki vrtovi u kojima su izlagali porobljene crnce poput životinja. Dansko – norveška trgovina robovima trajala je od sredine 18. do početka 19. veka. U ovim uslovima, koji su zabeleženi u tužnoj istoriji čovečanstva; da li se zaista može napisati priča o danskom princu iz 19. veka koji se zaljubljuje u crnkinju – ili je makar tretira kao sebi ravnu? U pokušaju da proširi diverzitet u svojim filmovima, kompanija ,,Volt Dizni“ je zaboravila na poštovanje prema žrtvama jednog od najvećih zločina u ljudskoj istoriji.
Naravno, izbor glumice ni prikazivanje Ariel kao crnkinje nikako ne bi bilo sporno da je radnja novog filma smeštena ili na drugom mestu ili u drugo vreme. Argument fanova kojima se izbor dopao je da je u pitanju bajka i da je, kao takva, svakako nerealna. Ipak umetnost imitira život i to je ono što nam omogućava da se sa istom povežemo i u istoj pronađemo. Bez logičnih događaja i likova, da li bi neka priča mogla biti zanimljiva; bila bajka ili biografija?
Problem sa američkom kulturom je taj da, kao mešovito društvo, ne uspevaju da razumeju homogenost društava u Evropi. U svojoj borbi protiv rasizma, Amerikanci postaju opterećeni rasom. Neki od američkih fanova na društvenim mrežama predlagali su meksičkog ili crnog princa Erika; što, ponovo, nije sporno ako radnja nije smeštena u datom vremenu i mestu. Međutim, ukoliko bi princeze Mulan ili Jasmin bile igrane od strane belkinja – verovatno bi ti isti fanovi, koji ,,ne vide rasu“ prvi videli istu. Ako nije u redu Kinezima ,,ukrasti“ Mulan, zašto je u redu Dancima ,,ukrasti“ Ariel? Da li biti belac u Americi postaje zločin?
Ono što je svima izvuklo osmeh na lice jeste radosna reakcija afroameričkih devojčica koja se pojavila na društvenoj mreži Tik Tok i koju je sama Hali Bejli podelila na svom Instagram profilu. Devojčice su se obradovale što je princeza ,,ista kao one“. Reprezentacija svih rasa u medijima jeste izuzetno važna za jednakost. Nadamo se da će ove devojčice dobiti još puno jakih ženskih likova na koje se mogu ugledati i koje će biti crnkinje. Ali rešenje nije prosto pretvoriti originalnog belog lika u crnca i nadati se da se da će se time zadovoljiti nova ,,woke“ kultura; a tako i zaraditi novac. Poenta je poštovati kulturu u njenoj srži i stvarati likove koji zaista pripadaju određenim etničkim grupama; dati im smisao. O ovome su na svojim platformama govorili i mnogi afroamerički influenseri.
Uspeh koji je doživeo film ,,Princeza i žaba“ iz 2009. sa crnom princezom svedočenje je da problem nije u boji kože, niti sme biti. Princeza Tijana iz ovog filma ima jednu od najlepših i najinspirativnijih priča i nadamo se da će uskoro i ona dobiti svoj prostor na bioskopskom platnu.
U svakom slučaju, zajedno sa ostalim fanovima, s nestrpljenjem očekujemo da pogledamo novi film. ,,Mala sirena“ od 89. godine inspirisala mnoge devojčice da budu buntovne i svoje; da same određuju svoja pravila. Ne sumnjamo da će to postići i nova adaptacija ove prelepe priče.
Autor: Jelena Miladinović
