Da se podsetimo
Narodna skupština Republike Srbije je jednodomno zakonodavno telo Srbije koje čini 250 poslanika koji se biraju po proporcionalnom izbornom sistemu, tajnim glasanjem, na četvorogodišnji mandat.
Narodna skupština vrši vrhovnu zakonodavnu vlast. Usvaja i menja Ustav, bira vladu,imenuje i razrešava sudije Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši mnoge druge funkcije. Svaka odluka bude usvojena većinom glasova poslanika na sednica koje je održavaju i koje saziva predsednik Narodne skupštine.
Danas
Prva konstitutivna sednica Narodne skupštine koju je sazvao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić završena je 02.avgusta biranjem novog predsednika dr Vladimira Orlića ispred SNS.
O poziciji poslanika, funkcionisanju parlamenta moji sagovornici su Milica Đurđević- predsednik Srpske stranke Zavetnici, Miloš Parandilović- poslanik Narodne skupštine ispred stranke Pokret obnove Kraljevine Srbije i Boban Stojanović- Krovna organizacije mladih Srbije.
- Da li je zaista potrebno 250 poslanika?
„Ugled Narodne skupštine ne proističe iz kvantiteta, već iz kvaliteta njenog sastava. Narodski rečeno, nije problematičan broj, nego soj. Aktuelni izborni sistem ustrojen je tako da se glasa za partije, a ne za pojedince, što je u praksi dovelo do toga da birači neretko i ne znaju ko će biti poslanici liste kojoj su dali glas, jer su sve češće zloupotrebe političkih partija, koje se sprovode tako da se pojedini istaknuti i ugledni građani po završetku izbora povuku sa poslaničkih lista i mesta ustupe kolegama koji su pozicionirani iz njih“, rekla je Milica Đurđević, predsednik Srpske stranke Zavetnici.
„Suštinski ono što se dešava u parlamentu Srbije, može i 10 poslanika da obavlja a sa druge strane i da ih imamo hiljadu aspolutno se ništa ne bi promenilo“, dodao je Boban Stojanović.
Da broj poslanika nije presudan za kvalitet parlamenta,govori i Miloš Parandilović.
photo: facebook Miloš Parandilović
„Veći problem vidim u zakonu gde se poslanici ne biraju na ime i prezime, već ih predlaže lista. Kao rezultat takvog načina biranja poslanika dobili smo parlament u kome su poslanici vazali političkih partija umesto predstavnici građana i sredine iz koje dolaze. Jer kao što rekoh, poslanici se kriju iza nosioca liste i nikad ne znate ko će osvanuti u parlamentu. To imponuje liderima stranaka, ali Srbiji ništa dobro doneti neće. Naprednjaci imaju 120 vazala u parlamentu, neslobodnih ljudi, čija je jedina misija kako se dočepati još jednog mandata. “
Da se sve manje daje pažnje stanju u državi Milica Đurđević argumentuje time` da se većina više dokazuje partiji, a mnogo manje Srbiji
„ Mislim da neću biti previše kritična, ako kažem da je to slika i prilika i društvenih prilika. Vrši se negativna selekcija, ne vrednuju se znanje, integritet, karakter, principi. Pojedinci, koji se ne uklapaju u takvu matricu, moraju da ulože značajan trud da bi se njihov glas uopšte čuo, a kamoli uvažio i doneo određene promene“
- Ima li potrebe za rekonstrukcijom parlamenta?
„ Dovoljno bi bilo da zemlja sa oko sedam miliona stanovnika ima 125 poslanika i oko 15 ministarstava, malu, jeftinu ali i efikasnu državnu upravu. Ovde je postao podvig izvaditi ličnu kartu. U eri digitalizacije, službenici u javnoj upravi se ne vide od papira a ni jedan posao nisu u stanju da sprovedu do kraja. Nažalost, sami smo napravili nefunkcionalnu i korumpiranu državu i prvo treba da razvijemo svest da je ostavljamo svojoj deci. Tek onda ima smisla krenuti u rekonstrukciju sistema koji popušta po svim šavovima“, izjavio je Miloš Parandilović.
Koliko je zapravo danas poslanicima prioritetno da zastupaju interese naroda i da li većina građana zna ko ih predstavlja, odgovara Boban Stojanović.
photo: instagram Boban Stojanović
„ Građani i ne znaju ko su im poslanici, znaju nekoliko glavnih imena lidera partije koji su u parlamentu. Ja sam siguran da prosečan birač bilo koje stranke može da nabroji maksimalno troje, četvoro narodnih pooslanika i to onih koji su u medijima najvidljiviji, na osnovu kojih su se i građani izjašnjavali na izborima. Ostalih 240 poslanika gotovo da su nepoznati i popriličlno je unižena funkcija poslanika- to bi trebalo da bude najsvetija funkcija i da bude velika čast da zastupate interese građana, ali to prosto nije tako“
Često se može čuti da i unutar same Narodne skupštine veliku ulogu igra „ veza“. U prilog tome govori činjenica da imamo primera poslanika koji su četvrt veka u parlamentu, a čiji je doprinos parlamentarizmu ravan nuli.
Stranka koju predvodim je jedina samostalno ušla u parlament. Mi nemamo hipoteke, kompromitovanu političku prošlost, dugovanja prema bilo kome, osim prema građanima koji su nam dali poverenje. Zbog toga verujem da ćemo moći da utičemo da se postojeće stanje u parlamentu promeni, da se provetri ta učmalost, unese svežina i da se konačno i ostali podstaknu da je vreme da osveste značanje reči „narodni poslanik“. Poslat od naroda, da u njegovo ime govoriš i deluješ. A to nije mala stvar, poručila je Milica Đurđević.
photo: Wikipedia
Autor: Milena Vlajić
