POTKULTURA U XXI VEKU

Društvo

Jedan od pojmova koji karakteriše ljude kao vrstu, povezuje ih u jednu zajednicu na osnovu etničke pripadnosti, vere ili tradicije, jeste kultura. Koliko god pripadnici jedne kulture bili slični po pitanju jezika, nacionalnosti, običaja i nekih prepoznatljivih fizičkih karakteristika, pogrešno je pretpostaviti da samim tim imaju ista uverenja, sistem vrednosti ili da vode isti način života. 

Kada se pojedinci jednog društva razilaze u interesovanjima, načinima razmišljanja, ličnim stavovima…istovremeno nailaze na sebi slične osobe koje se, takodje, izdvajaju, po pojedinim kriterijumima, od većine članova jednog društva. Na taj način se stvaraju manje ili veće grupe pod nazivom potkulture. One po odredjenim karakteristikama odstupaju od glavne kulture unutar koje su oformljene , ali zadržavaju njene osnovne elemente.

Pojam potkulture se najčešće vezuje za XX vek jer su pripadnici najuticajnijih grupa bili mladi, buntovni ljudi koji su veoma transparentno pokazivali svoje nezadovoljstvo prema odredjenim društvenim i političkim prilikama i samim tim pružali otpor dominantnoj kulturi (kontrakulturni Hipi pokret)

Kako je razvoj tehnologije sve više napredovao, do početka XXI veka pojavilo se toliko potkulturnih grupa, da bi svaki pojedinac mogao da pronadje svoj identitet u nekoj od njih. Napredak tehnologije je doprineo i tome da se mnoge subkulturne grupe pojavljuju upravo u virtuelnom svetu(npr. gejmeri,.), dok sa druge strane i dan danas postoje grupe koje su vekovima prisutne, a čini ih sloj sa društvene margine.

 

Potreba pojedinaca da budu drugačiji, kreativni, a opet da zadrže odredjenu dozu jednostavnosti, uslovila je nastanak potkulture Hipstera. Iako je njihov stil života podložan promenama, uvek je u suprotnom smeru u odnosu na savremene trendove i savremeno društvo. To podrazumeva težnju ka vraćanju pravih vrednosti, originalnosti i prirodnosti. Prepoznatljivi su po alternativnom muzičkom ukusu i starinskom stilu oblačenja. Ova potkultura, iako je ,na prvi pogled, nenametljiva, uspeva da privuče pažnju širih narodnih masa i veliki broj poštovalaca koji promovišu njihove vrednosti, medjutim doživljava i brojne kritike i osude, a hipsteri bivaju okarakterisani kao egzcentrične i površne osobe koje sve više podsećaju jedne na drugu i ničim ne doprinose današnjem društvu.

Svako razdoblje u kulturi nekog društva prepoznaje se i po karakterističnom, trenutno aktuelnom muzičkom žanru koji sa sobom nosi i odredjene poglede na svet, stil života, način govora i ponašanja prema drugima. U prošlom veku to je bila rok muzika čiji su se poštovaoci zadržali i u XXI, ali u dosta manjim grupama. Poslednjih decenija, električnu gitaru zamenjuju zvukovi tehno muzike, a njeni ljubitelji navode da ta vrsta muzike za njih predstavlja beg od realnosti.

 Dok masa ljudi u svetu pati od neuhranjenosti, na drugoj strani nečija večera završi u kanti za smeće. Pokret frigana ima odgovor na ovu nepravdu. Oni ne troše novac na hranu, već, u znak protesta, svoje obroke pronalaze u kontejnerima, bave se razmenom dobara ili jednostavno sami uzgajaju hranu. Često su politički angažovani, ekološki osvešteni i uključeni u borbu za prava životinja. Cilj im je da osveste mlade ljude, utiču na promenu njihovih navika i da promene svet u pozitivnom smislu.

 Pojavom najnovijih tehnologija, interneta i društvenih mreža nastale su i potpuno nove potkulturne grupe kao što su gejmeri, hakeri,tviteraši, ravnozemljaši, a još uvek nesvrstani pojedinci su dobili mogućnost da iskažu svoje mišljenje i pokažu svoju originalnost, i možda krenu putem osnivanja nove potkulture.

 

Potkulture su nastale kao potrebe pojedinca da pripada nekoj zajednici u kojoj bi mogao da se poistoveti sa njenim pripadnicima i iskaže originalnost svojim idejama koje propagira, muzičkim ukusom, stilom odevanja,ponašanjem ili bilo čime što čini nečiji identitet koji se gradi načinom života. Više manjih potkultura u 21. veku ima pozitivnih aspekata jer skoro svako može da pronadje sebe i sebi slične u nekoj sferi interesovanja, dok sa druge strane previše liberalna shvatanja, necenzurisan sadržaj i preterani govor mržnje, podržan od odredjene mase ljudi, na koji nailazimo svakodnevno utiče veoma negativno na kulturološki razvoj omladine kao i celokupnog društva današnjice.

Autor: Adelina Sretenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *