DA LI ĆE LIBERLAND POSTATI NAJNOVIJA BALKANSKA DRŽAVA?

Društvo
  1. aprila 2015. godine, na zapadnoj obali Dunava, između Srbije i Hrvatske, nastala je samoproglašena Slobodna Republika Liberland; jednostavnim postavljanjem žuto crne zastave sa grbom ove mikronacije. Poput imena i načina stvaranja – i grb Liberlanda simbolizuje slobodu. U početku, nastanak ove mikronacije shvaćen je kao šala… Danas, međutim, Liberland se i dalje bori za priznanje u svetu i ulaže sve veće napore kako bi dobio isto.

Osnivač i predsednik Liberlanda je češki političar, publicista i aktivista, Vit Jedlička. Jedlička je libertarijanskog političkog opredeljenja. Libertarijanizam predstavlja političku ideologiju koja se zasniva na ideji da svaki pojedinac ima slobodu da radi šta želi – sve dok ne ugrožava druge. Libertarijanizam ne treba mešati sa liberalizmom, anarhijom ili demokratijom. Iako potiče od liberalizma, libertarijanizam se od njega razlikuje u pogledu određenih shvatanja po pitanju slobode i prava na imovinu. Za razliku od anarhista, koji smatraju da su zakoni nepotrebni i da će društvo spontano uspostaviti pravila; libertarijanci se zalažu za postojanje zakona i vlade u državi – međutim ne smatraju da bi država trebalo da kažnjava prestupnike već samo da omogući kompenzaciju ugroženoj strani. Libertarijanci, pritom, demokratiju doživljavaju kao „tiraniju većine“. Mikronacija ima svoj ustav i svoju kripto-valutu. Vit Jedlička, u skladu sa svojom ideologijom, potvrdio je da su u Liberland dobrodošli svi osim: komunista, fašista, nacional-socijalista, Islamske države, Al Kaide i bivših osuđenika. Ovo je zato što se zalaže za život, slobodu i imovinu kao osnovna prava pojedinca i želi da spreči ugrožavanje istih u svojoj „državi“. Službeni jezici trenutno su češki i engleski. 

Liberland je nastao na ničijoj zemlji (terra nullius) između Srbije i Hrvatske. Nakon rata iz 90ih godina između ovih dveju država, status određenih teritorija ostao je sporan i nerešen do danas. Jedna od tih teritorija je rečno poluostrvo (poznato i kao Gornja Siga) na zapadnoj obali reke Dunav. Međutim, za razliku od ostalih teritorija, ni Srbija ni Hrvatska nakon rata nisu ispoljile bilo kakav vid interesovanja za istu. Vit Jedlička mudro je iskoristio situaciju da stvori državu po svojoj meri. 

  1. aprila 2015. godine proglašena je takozvana Slobodna Republika Liberland. Zanimljiva činjenica koju je Jedlička izneo u intervjuu iz 2018. godine jeste da je za ovu teritoriju saznao preko Vikipedije. Jedlička je istakao da je 13. april simboličan datum jer je tog datuma rođen Tomas Džeferson, čovek koji je učestvovao u stvaranju SAD i da, kao što je osnovna vrednost na kojoj se baziralo stvaranje SAD u to vreme bila sloboda, tako je i Liberland stvoren na vrednosti slobode. Predsednik Liberlanda je takođe naveo da teritorija ove mikronacije nikada nije bila sporna, jer je nisu želele ni Srbija ni Hrvatska. 11 dana nakon samoproglašenja Slobodne Republike Liberland, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izjavilo je da to nije teritorija koja pripada Srbiji i da zato Republika Srbija nema problem sa osnivanjem Liberlanda. Hrvatska strana, međutim, nije Jedlički pružila istu podršku, navodeći da on ne polaže pravo na tu teritoriju. Pored toga, Hrvatska je postavila policijske jedinice kako bi sprečila ulazak na ovu teritoriju – iako se do dana današnjeg nije izjasnila da teritoriju Liberlanda smatra svojom. U maju 2015. godine hrvatska policija privela je Vita Jedličku i nekolicinu njegovih pristalica i pustila ih nakon sudskog saslušanja.

Pitanje Liberlanda još uvek je nerešeno. Može se reći da je ovo presedan za međunarodno pravo. Predsednik Liberlanda tvrdi da činjenica što je država samoproglašena ne treba biti sporna jer su sve države, osim protektorata, u suštini samoproglašene i da ovo označava njihovu suverenost.

Jedlička aktivno radi na tome da dobije međunarodno priznanje. Tvrdi da na Balkanu želi da stvori državu poput Monaka i da bi ekonomija Liberlanda mogla da pomogne ostalim balkanskim državama. Njegov slogan je „živi i pusti druge da žive“. U skladu sa tim tvrdi da ima puno pravo da osnuje državu na ničijoj zemlji. Neke države poput Norveške, Španije, Poljske, Švajcarske i Turske dale su podršku Slobodnoj Republici Liberland. Češka se zvanično ogradila od aktivnosti Vita Jedličke. Kraljevina Severni Sudan (takođe samoproglašena mikronacija) priznala je Liberland. Reakcije pravnika iz Srbije i Hrvatske na ovaj slučaj su negativne. Mada postoje tvrdnje u svetu da osnivanje Liberlanda nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Zapravo, glavni argument pristalica Slobodne Republike Liberland počiva na činjenici da je ova država osnovana na ničijoj zemlji te je u skladu sa međunarodnim pravom. Uz jak lobi koji zastupa Jedličkinu ideju u svetu, a posebno u SAD, čini se da ova država ima izgleda da postane priznata nacija. 

Zapravo ostaju pitanja… Da li će takozvana Slobodna Republika Liberland postati najnovija balkanska država ili će ostati jedan od čudnijih slučajeva u međunarodnom pravu? Da li će stanovnici Liberlanda uspešno koegzistirati sa balkanskim komšijama i hoće li zaista doneti pozitivan uticaj na ovaj prostor? I poslednje, da li je moguće da opstane država koja počiva na ideologiji libertarijanizma ili će Vit Jedlička i njegove pristalice dokazati da je slobodna najvažnija za sreću i kvalitet života pojedinca? Na ova pitanja će nam upravo oni, vremenom, dati odgovore.

Autor: Jelena Miladinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *