BOBANA ŽIVANOVIĆ ZA ,,NOVI SVET”: ,, Poznanstvo sa poznatim ličnostima nisam koristila za posao, želela sam da učim kroz iskustvo”

Društvo

Bobana o sebi voli da kaže da je ona jedna sasvim normalna devojka, ali iza njene skromnosti i prizemnosti stoji i mnogo odgovornosti i požrtvovanosti za posao koji radi.

Ona se prvenstveno bavi PR menadžmentom u estradi, radi sa klijentima kojima vodi karijere. To su uglavnom dugoročne saradnje, a kada radi na projektima, to podrazumeva neke veće koncerte koji se dešavaju u Beogradu.

9 godina je deo AmiG šou emisije, u novinarskom timu, ali se bavi i PR-om emisije, kao i zvanjem gostiju i čitavom organizacijom na samom setu. Poslednjih par godina je i influens preko instagram platforme postao deo njenog posla, a  prošle godine je započela svoju radionicu za PR i novinarstvo koja trenutno upisuje treću generaciju polaznika, zbog čega je veoma ponosna

,,Smatram to svojim najvećim uspehom do sada jer sam uspela da zainteresujem ljude da steknu poverenje u mene i da odluče da zajedno sa mnom i mojom koleginicom Dijanom krenu put novinarstva i PR-a i da zavole ovaj posao.”

 

Razgovarali smo sa Bobanom o njenom radu, medijima, ali i o drugoj strani posla koji pored odricanja, kalkulisanja, organizovanosti i ljubavi prema samom poslu zahteva i poštovanje svojih  načela, vrednosti i svoje ličnosti.

 

Za Vaš posao potrebna je dobra organizovanost. Da li je to nešto što Vas prati kroz celi život ili je moguće postati organizovan kroz iskustvo?

– Mislim da sam rođena organizovana i da moj horoskopski znak, taj Lav u meni je jednostavno takav i zahteva da sve bude po pe-esu, međutim to se nije uvek pokazalo kao baš najbolje jer većina ljudi nije takva i onda im ja delujem striktno, dok su oni nekako opušteniji. Mislim da organizovanost može da se stvori kao navika, tako što se vremenom uvode neke nove navike, principi organizacije i razmišljanja koja se usvoje da bi osoba postala organizovana. Često volim da na svom instagram profilu dajem savete ljudima, jer smatram da je dobra organizacija pola obavljenog posla.

 

Da li ste ikada pomislili da nećete uspeti da  postignete sve u određenom roku?

-To se uglavnom dešava kada imam više projekata u isto vreme. AmiG šou radim cele sezone, a to podrazumeva svaki utorak i celokupnu organizaciju tokom cele nedelje. Dešava se i da neko od pevača sa kojima radim izbacuje pesmu, album ili organizuje koncert oko kojih se uvek maksimalno skoncentrišem i u tim trenucima budem u panici da neću stići sve na vreme ili da nešto neću uspeti da uradim dovoljno dobro, a smatram da svaki posao treba da se odradi temeljno i idealno, a ne polovično. Tako da zbog odgovornosti koju imam budem pod stresom, ali se na kraju ispostavi da je sve ispalo kako treba i da se sve može postići. Vremenom sam naučila i da je potrebno da imam ljude u timu, da ne treba sve da radim sama i da će se onda sve mnogo lakše rešiti. Iskustvo i život su mi pokazali da na kraju sve bude onako kako treba da bude.

 

Vi ste od malena bili u prisustvu poznatih lica sa naše scene, koliko vam je to pomoglo u samom pristupu prema poznatima kasnije?

– Negde nisam bila osoba koja je poznate ličnosti doživljavala na taj način i samim tim nisam to poznanstvo koristila za svoj posao kasnije, iako sam ih uvek uvažavala. Moj prvi posao na televiziji je bio u petom ili šestom razredu osnovne škole,  kao deo Bravo šou emisije koju je vodila Jelena Bačić Alimpić gde sam bila dete koje je nosilo poklone i kome je bilo dopušteno da radi sve ono što misli da treba. Tako sam ja igrala u pozadini. Tada sam upoznala dosta poznatih ličnosti, ali mi je bilo zanimljivo da dobijem autogram i ništa više od toga.

Kada sam završila ,,Officinu” – školu  za novinarstvo kod Sanje Marinković i Vesne Dedić, naučila sam da treba da poštujem sagovornike, ali da ih ne doživljavam kao fan. 2011. godine kada sam ušla u taj posao, nisam tražila pomoć od prethodnih kontakata nego sam bila novinarka koja želi da pravi priče, da se bavi istraživačkim novinarstvom i da uči kroz iskustvo.

 

Da li nekada uspete da priuštite sebi da ne razmišljate ni o čemu ili ste konstantno mislima u poslu?

– S obzirom na to da sam perfekcionista i da volim svoj posao najviše na svetu, stalno mislim o poslu i uvek pravim ideje. Kako je i instagram postao posao, često razmišljam o tome šta bih mogla da objavim, kako da kreiram sadržaj da bih pomogla drugim biznisima kako da se postave i u novinarstvu i u PR-u, ali i u reklamiranju na mrežama. Nisam digitalni menadžer, ali pomažem kao strateg. U avgustu sam sebi dala malo oduška, gledala sam serije, filmove i čitala knjige.

 

Dobar odnos sa novinarima je važan, ali koliko Vas često zovu samo zarad dobre priče?

– Moje iskustvo je dovelo do toga da ja sve te ljude znam iz perioda kada sam bila novinar, što mi je olakšavajuća okolnost jer mogu lako da se stavim u njihovu kožu i da ih potpuno razumem kada je u pitanju forma te priče. Imam sjajne kolege sa kojima se brzo dogovorim. Naravno, zovu me kada im treba dobra priča, kada nemaju šta da objave. Ipak, oni znaju da nećemo izmišljati već ćemo napraviti priču od nečeg trenutnog i postojećeg. Zahvalna sam kolegama što me poštuju, kao i ja njih, jer da njih nema, mislim da ni ja ne bih dovoljno dobro radila svoj posao.

 

Koliko su česte kalkulacije u tom slučaju, koliko često razgovarate sa poznatima sa kojima radite o tome šta može da izađe u javnost a šta nikako ne bi smelo?

– Jako su česte, iako je to meni strana stvar jer životno ne kalkulišem. Ovaj posao me je naučio da to ipak mora da postoji. To ide po sistemu dam ti priču – daš mi priču. Ja sam po prirodi osoba koja više voli da čuva stvari nego da o njima priča, tako da sam uz svoj poslovni život privukla takve ljude koji se takođe vode time i radije ćemo nešto sačuvati nego plasirati radi neke pompe. Sa svojim zvezdama vrlo često pričam o tome šta bi trebalo da izađe u javnost, a šta ne.

 

Da li vam se nekada desilo da izađe u medijima nešto  što niste očekivali?

-Mi imamo internu šalu da sam ja krizni PR, master toga. To mi se na početku dešavalo sa Milicom. Sada se to ređe dešava jer se ona mnogo više okrenula poslu i karijeri, pa samim tim više ne postoji nešto što bi moglo da nas iznenadi, ali kada je bila mlađa i dok sam ja bila na početku i često nekada nisam znala šta treba raditi, postojale su situacije kada znamo da nešto ne sme da izađe, a desi se upravo suprotno.

 

Kako se kreiraju naslovi u novinama. Da li na osnovu ciljane publike ili se publici nameće ono što je atraktivno i to vremenom postane traženo?

–  Naslovi se kreiraju da budu klikabilni, da privuku pažnju samom čitaocu. Nameće se šta će se čitati, ali negde i ljudi sami pokazuju šta žele da čitaju jer ukoliko objavljena vest budne bitna samo onome ko je objavio, a to niko ne pročita, znaćete da ne bi trebalo nastaviti u tom pravcu. Ali ukoliko je objavljena vest zanimljiva ljudima, o istoj temi se mogu pisati više tekstova jer se pokazalo da ljudi žele to da čitaju.

 

Koliko se to razlikuje od vremena kada ste Vi počeli da se bavite svojim poslom ili vremena pre Vas?

Mislim da se razlikuje poprilično zato što je poslednjih 20 godina je era rijaliti programa tako da se to mnogo više prati nego što se pratilo ranije. Ja sa svojom bakom volim da pričam o tome i ona kaže da ni vesti nisu bile takve kao što su danas i da se ranije pričalo o nekim drugim stvarima, a ne o estradi, ali jednostavno je to i na portalima i u novinama nešto što je najpropraćenije. Mislim da se novinarstvo dosta promenilo jer se ranije više istraživalo, istraživačko novinarstvo je bilo jače nego sada. Danas je dolaskom društvenih mreža to olakšano jer na osnovu toga što se dešava na društvenim mrežama takođe može da se kreira vest.

 

Da li Vam se dešava da izlazite iz svoje zone komfora zbog stalnih promena u svetu šou biznisa?

– Da, ali ne često jer nisam sigurna van svoje zone i onda ne želim da neko drugi ispašta zbog toga što ja želim da napravim neki iskorak, ali verujem da kada budem tačno znala šta želim da uradim sa tim iskorakom da će to biti mnogo lakše.

 

Da li u ovom poslu možete biti svoj na svome u nekom trenutku ili su to situacije na koje se iznova navikavate?

– Najbitnije je da ne izgubite sebe u celoj priči, morate se prilagođavati poslu, kao i svakom poslovnom okruženju, ali je poenta da imate neka svoja načela i ideale koje nećete menjati zbog okruženja i da nećete raditi ono što je protiv vas. Možete se prilagoditi na neki način, ali smatram da ne treba menjati sebe koji god da je posao u pitanju.

 

Veoma ste bliski sa svojim zvezdama, pogotovo sa Milicom, kako podnosite kada pročitate ili čujete da je nešto negativno izašlo u javnost?

-Milica mi je postala jedna od najbližih prijateljica, sa njom najduže radim. Jako mi je draga i posebna. Takođe sa Vuksom iz Lexington benda sam postala najbolji prijatelj. Jako me pogode negativne stvari koje izađu u javnost, pogotovu ako su netačne, lično me pogađaju iako to ne bi smelo da postoji u poslovnom kontekstu. Ali kada vi provodite svaki dan sa nekom osobom, ne može da vas ne pogodi lično. Svakako se trudimo da do takvih stvari ne dođe ili da jednostavno odreagujemo na pravi način na datu situaciju. Srećna sam što radim sa jako dobrim ljudima, kako klijentima tako i sa kolegama i nemam te situacije trenutno, iako su me jako pogađale kad sam ih imala.

 

Kako se  u tom slučaju, uslovno rečeno, gasi vatra – da li prećutati ili biti iskren sa publikom?

– To su pravila kriznog PR-a koja svi uče na radionici MediaPRo i drago mi je što je ljudima ova tema zanimljiva.

Zavisi koja je situacija u pitanju i šta želimo da postignemo. Ukoliko je nešto bombastično – uvek treba sačekati 24 časa, ne treba reagovati na prvu, uvek treba promisliti, tako da nismo imali neke situacije gde smo čekali par meseci da bi smo se oglasili. Nekada je dobro prećutati u trenutku, ali svakako iz poštovanja prema publici, treba dati odgovor.

photo: Bobana Živanović

 

Da li ste ikada poželeli da odustanete od ovog posla i kakve situacije bi bile okidač toga?

-Htela sam da odustanem u novembru 2019. Kako zbog privatnih razloga tako i zbog preopterećenosti poslom, jer sam ja osoba koja ne ume da kaže ne, to još uvek učim.

U jednom momentu sam imala previše posla i previše klijenata i kada vidim da ne ispratim stvari onako kako bi trebalo, to mi jako teško padne. U tom trenutku sam svim klijentima rekla da prekidamo saradnju. S obzirom na to da me niko nije shvatio ozbiljno, pustili su me da uzmem vremena koliko mi treba i da ne radim mesec dana, nisu želeli da odustanu od mene iako sam ja u jednom trenutku odustala od njih. Negde su shvatili da mi i zbog privatnih stvari koje su mi se dešavale, treba odmor. Vratila sam se posle dve nedelje, imala sam i njihovu, ali i podršku porodice. Vremenom sam naučila da treba da smanjujem posao, da filtriram stvari ili angažujem asistente da preuzmu neke stvari, tako da sam i iz tog razloga odlučila da krenem sa radionicom, kako bih odabrala ljude koji bi sarađivali sa mnom i radili na brojnim projektima. Trenutno ne širim krug klijenata sa kojima radim već biram. Sada radim sa Milicom, Lexington bendom, Selimovićem, Igorom Simićem. A što se tiče koncerata, to su neki projekti koji se rade periodično.

photo: instagram Bobana Živanović

U jednom intervjuu ste rekli da ste oduvek želeli da vodite jutarnji program, ali da ne želite da se bavite politikom, kojim temama biste voleli da se bavite i šta mislite da je zapostavljeno u današnjem društvu?

– To mi je u detinjstvu bio omiljeni televizijski format, a na kraju sam završila u lejt najtu. Radila sam u informativi kao reporter kratak vremenski period. Ne bih se bavila politikom jer se ne razumem, a smatram da voditelj jutarnjeg programa mora da zna mnoge stvari. Više bih obrađivala temu kulture i možda nekih ljudi koji nemaju mogućnost da dođu do prostora u medijima jer jednostavno nisu poznati, to sam radila u emisiji Šlic na Red TV-u . Tada sam davala prostor temama za koje smatram da nemaju prostora kod nas i izuzetno sam ponosna na taj projekat, ali njega nisam nastavila jer sam ga samo dodala na sve svoje postojeće poslove

 

Na koji način bi mediji mogli da podignu svest publici o važnim temama za napredak društva?

-Kada bi mogli da pričaju o tim temama i da ljudi daju na važnosti tim temama, ja verujem da bi mediji to radili. Ipak, primetila sam da se sve više podiže svest o ekologiji, o humanitarnim stvarima i jako sam srećna zbog toga. Mislim da su tu dosta doprinele društvene mreže jer su jednostavno pojedinci želeli da se bave time pa je na taj način to došlo i do medija. Sigurna sam da mediji daju podršku koliko god mogu, ali bih više volela da se priča o pojedinim ljudima koji nemaju novca da dođu do televizije ili portala, a jednostavno rade dobre stvari.

 

Bobana je primer osobe koja je svojim trudom i disciplinom uspela da se izbori za svoju karijeru i svoje mesto, a ipak zadržala suštinu svoje ličnosti ostavljajući lični pečat.

Autor: Adelina Sretenović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *