SISTEM VREDNOSTI DANAŠNJICE- KARIJERA, NOVAC ILI PORODICA I ŠTA JE POTREBNO ZA SREĆU?

Društvo

Tokom čitavog životnog veka, mi kao individue i sastavni elementi društva, preuzimamo društvene uloge i položaje koji sa sobom nose određena očekivanja.

Zajedno sa sazrevanjem pojedinca uloge se menjaju, nadograđuju, zahtevnije su i gomilaju se.

Prvobitno je to uloga deteta, kasnije učenika, studenta, zaposlenog čoveka, supružnika, a potom i roditelja- po sistemu standardne biografije, ovaj proces se ciklično ponavlja generacijama.

Sve ove uloge su na neki način povezane i sadrže procese bitne za razvoj i napredak ličnosti. Postoje uzročno-posledični odnosi između životnih faza i oni znatno utiču na to kakav će biti dalji put individue.

U detinjstvu je ključna primarna socijalizacija koja zahteva angažovanje roditelja kako bi dete, uz neophodne smernice, moglo težiti daljem osamostaljenju. Tu nastupa raskršće puteva koje roditelje stavlja u dilemu- kako se posvetiti poslu i porodici u istoj meri?

Novac je sredstvo neophodno za život, za pravilnu ishranu, školovanje, plaćanje računa, a da bi jedna porodica bila stabilna, roditelji zadovoljni i željni da se posvete deci- potreban je novac. Da bi se došlo do novca, potreban je posao, a on sam po sebi iziskuje određeno vreme odustva sa dešavanja u porodici. U slučaju da se posao i lična aktuelizacija u potpunosti zanemare, javlja se nezadovoljstvo kod pojedinca usled nemanja osnovnog za život, a to utiče na razvitak porodice.

 

Kako mogućnosti za napredak u karijeri rastu, tako se porodica stavlja po strani i to dovodi do zaključka da je nemoguće imati vrhunske rezultate u poslu i posvetiti se porodici istovremeno i u jednakoj meri.

 

Zašto ljudi imaju potrebu da rade na sebi? Zašto osnivaju porodice? Zašto grade karijeru? Određene stvari nameću društvene vrednosti, ali u okviru njih ljudi pokušavaju da usmere težnju ka sreći i sreću vide kao svrhu svog života. Pojam sreće, čini se kao univerzalni pojam, ali njen sadržaj je relativan i individualan. Nekome sreća znači velika porodica, makar živeo u besparici, neko bi bio srećan ukoliko je vrhunski stručnjak u svom poslu, nekome je sreća u putovanju, a postoje i oni koji svoju svrhu ne vide. Naravno tu su i pojedinci koji ne vide cilj u odlasku u krajnosti, teže balansu u životu, ne hrle ka basnoslovnim sumama, a opet imaju dovoljno i vremena i novca za svoju porodicu. Ono što je ključno za srećan život je- izabrati svoj cilj, imati viziju života i stvoriti balans i dozvoliti drugima da imaju svoju svrhu, iako je drugačija od vaše.

Autor: Adelina Sretenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *