Na pomen ovog grada, prva asocijacija mnogih jeste neispravna voda za piće pa zato kada razgovaramo o Zrenjaninu, ne možemo a da ne spomenemo tu činjenicu. Trenutno ne znamo šta se dešava sa fabrikom vode koju je početkom ove godine preuzela firma Panonija vode a koja se ne oglašava po ovom pitanju. Zrenjaninci mogu samo sebi da postavljaju pitanja jer odgovore od druge strane neće dobiti. Mudro se ćuti, ili muti? Jedno je sigurno a to je da ljudima neće još dugo moći da se mažu oči uz rečenicu: „Ne brinite se, sve ćemo rešiti“. Verujemo da hoćete, ali kada?
Žalosno je što je upravo ta voda prva asocijacija na ovaj grad ali u nastavku ćemo se potruditi da vas bar malo upoznamo sa Zrenjaninom i možda zamenimo tu asocijaciju lepšom, ili gorom.
Bečkerek, Petrovgrad, Zrenjanin
Zaista je teško dati pouzanu informaciju kada je grad na Begeju nastao, ali po pronađenim pisanim izvorima iz 14. veka u kojima se spominje naselje Bečkerek donosimo pretpostavke da je on postojao i pre njegovog prvog pomena, naravno kao selo. Tokom istorije, grad menja svoje ime više puta. Kako su ovaj prostor, pred Srba, naseljavali Mađari i Nemci, Bečkerek se nazivao još i Veliki Bečkerek, Nađ Bečkerek( mađarski naziv) kao i Gros Bečkerek( nemački naziv).
Na sednici Gradskog veća grada Velikog Bečkereka, održanoj 29. septembra 1934. godine, narodni poslanik i većnik dr Toša Rajić, podneo je predlog o promeni imena grada u Petrovgrad, po imenu Kralja Petra I Oslobodioca.
Pet meseci nakon sednice, grad je preimenovan u Petrovgrad i to ime je nosio narednih jedanaest godina nakon kojih dobija današnji naziv- Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, piše turistička organizacija grada Zrenjanina.
Proteklih godina su se više puta pokretala pitanja vraćanja imena Petrovgrad. S tim u vezi, pisane su peticije, ali usled podeljenih mišljenja, Zrenjanin ostaje Zrenjanin.
„Grad mostova“
Portal I love Zrenjanin, koji svakodnevno obaveštava o dešavanjima u ovom gradu, ima objavljen članak upravo o mostovima po kojima je grad i dobio titulu, stoga im moramo posvetiti malo pažnje jer, kako kaže Ivo Andrić: „Od svega što čovek u životnom naponu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova“. Pročitajte u nastavku par zanimljivosti o 10 mostova koji su obeležili Zrenjanin.
Principov most je najnoviji most u gradu – pušten je u saobraćaj 1992. godine. To je i prvi most na toku Begeja kroz grad.
Magistralni most kod SUP-a je najveći gradski most, izgrađen 1964-1966. godine. On je najprometniji most u gradu.
Pešački most, podignut 1971. na mestu ranijeg Velikog gvozdenog mosta je treći most izgrađen na tom mestu. Pre Velikog gvozdenog mosta (1904) na tom mestu se nalazio Veliki drveni most.
Mali most je najstariji most u gradu, podignut je 1904. godine, kada i nekadašnji Veliki most. Na njegovom mestu je do tada stajao drveni most.
Viseći pešački most – most na suvom, izgrađen je 1962. godine , jedini je gradski most bez vodene površine ispod njega, i to od 1985. godine.
Lučni pešački most je podignut 1963. godine. Nekada je premošćavao Begej, a danas Jezero I.
Most u Zmaj Jovinoj ulici – podignut je 1969. godine na novom koritu Begeja. Zanimljivo je da je most izgrađen na suvom, i da je tek posle završetka radova novo korito prokopano ispod njega.
Lučni pešački most kod naselja „Berbersko“ izgrađen je 1970. godine nedaleko od nekadašnjeg gvozdenog pešačkog mosta izgrađenog 1927. godine, kojeg je podigao Đurica Berberski i za čiji je prelaz naplaćivana mostarina. Most je izgrađen jer je korito Begeja pomereno nekoliko metara severnije.
Železnički most je jedini takav most u gradu. Potiče iz 1937. godine na mestu starijeg mosta iz 1889. godine.
Mužljanski most je poslednji most na Begeju na njegovom toku kroz Zrenjanin. Izgrađen je 1957. godine na mestu na kom je do tada postojala skela.
Kada smo kod mostova, nezaobilazno je spomenuti i reku Begej, koja se svrstava u najzagađenije reke Srbije. Ona se može koristiti samo za plovidbu, koju bismo mi izbegavali jer usled tolikog zagađenja, miris vode ne može biti prijatan. Od starije populacije možete čuti priče kako se ta voda nekada koristila za piće i kuvanje, dok je danas situacija takva da vam se ni kupanje nikako ne preporučuje.
Zrenjanin beleži pad nataliteta
Upoznati smo sa jednim od glavnih problema u zemlji a u pitanju je pad nataliteta koji bi vremenom predstavljao ogroman problem za opstanak i razvoj društva. Prema popisu iz 2011. godine u Zrenjaninu je zabeleženo 76.511 stanovnika, što je za dve hiljade manje nego na prethodnom popisu iz 2002. godine.
Kako grad naseljavaju pored Srba i Mađari, Slovaci, Rumuni i Romi beleži se velika stopa migracija u zemlje članice EU, radi željom za boljim životom i standardima.
Zrenjaninci se sa nostalgijom prisećaju Jugoslavije
Najveći industrijski procvat, grad je doživeo upravo za vreme SFRJ i kako mnogi kažu, sa njenim raspadom, otpočeo je i raspad zrenjaninskih industrija i gotovo trideset preduzeća je ugašeno. Nekada treći po redu industrijski grad u Jugoslaviji, a danas…
Nestali su tekstilni pogoni po kojima je grad bio poznat, Robna kuća je zatvorena, veliki deo prehrambene industrije tipa klanica „Bek“ ne postoji. Zrenjaninska industrija piva je takođe bila žrtva tranzicije i privatizacije kao i mnogi drugi.
Fabrike koje rade danas na prostoru grada, imaju problem da pronađu radnu snagu upravo zbog depopulacije o kojoj smo ranije govorili. Uslovi koji se ovde nude nisu zadovoljavajući pa se ljudi odlučuju za napuštanje grada, pa čak i zemlje jer jednostavno ne vide perspektivu.
Ali nije sve tako crno
Kada kročite u ovaj grad, dočekaće vas prelepa arhitektura i zgrade stare više od jednog veka. Gotovo sve koje se nalaze u glavnoj ulici su pod režimom zaštite. Jedna od najlepših jeste svakako zgrada Skupštine grada. Ona stilski pripada baroku i neobaroku a od kada je izgrađena, nije menjala svoju namenu, sačuvana je skoro pa u potpunosti te je tako zadržala svoju autentičnost.
Nekadašnja zgrada Palate finansija a danas Narodnog muzeja, takođe je sačuvala svoj prvobitni izgled, što je, kada govorimo o današnjem vremenu, veoma retko. Slobodnostojeće skulpture koje su smeštene na drugom spratu, rađene u veštačkom kamenu, predstavljaju uspon Bečkereka u 19. veku.
Nakon svega, moramo spomenuti i najstarije pozorište sa očuvanom baroknom salom u Srbiji- pozorište „Toša Jovanović“. Nagađa se da je ono izgrađeno 1835. godine, međutim proverene informacije ne postoje. Za razliku od Skupštine grada i Narodnog muzeja, pozorište je rekonstruisano u 19. i 20. veku ali bez obzira na to, ono je i dalje od velikog kulturnog značaja ne samo za grad Zrenjanin, već i šire.
Daleko od savršenstva
Znamo da savršenstvo ne postoji, ni u jednom gradu ne vlada u potpunosti idilična atmosfera već gledamo da li su životni uslovi manje ili više prihvatljivi. Takvo je vreme došlo. Nakon raspada Jugoslavije, mnogo ljudi je ostalo bez posla, i mnogi domovi su ostali bez svojih stalnih primanja. Stopa nezaposlenosti se povećala, a visina zarada je smanjena. Prema Republičkom zavodu za statistiku, prosečna neto zarada za decembar 2021. godine iznosila je 67.652 dinara. Kada pogledamo tu statistiku, i uporedimo je sa pričama ljudi, dolazimo do zaključa da neko laže. Verovatno su ljudi opijeni vodom koja nije za piće, pa su počeli da šire neistine jer, nemoguće je da statistika pogreši. Statistika nikada ne laže, zar ne?
Nasuprot svemu, grad Zrenjanin kao i njegova opština, važe za mirna mesta, sa smanjenom stopom kriminala, što je benefit ukoliko planirate porodicu. Cene nekretnina jesu skočile svuda, ali za razliku od Beograda i Novog Sada, ovde su one prihvatljivije. Kao i za većinu stvari u životu, bitan je vaš fokus. Danas se grad, čini nam se, ruši. Juče smo dolaskom većih kompanija mislili da će procvetati, danas smo dobili Linglong trovačnicu koja narodu oduzima vodu i polja. Šta tačno budućnost donosi ovom gradu na Begeju, ne znamo jer oni koji znaju, ćute.
Autor: Aleksandra Ludoški
