POVRATAK U DETINJSTVO – CRTAĆI KOJE SMO GLEDALI KAO DECA

Društvo

Osvrt na detinjstvo i neke stare bezbrižne dane svima izvuče osmeh na lice. Prisećamo se igara i drugova sa kojima smo se igrali, igračaka i stare ulice… Danas ćemo se prisetiti starih crtaća u kojima smo svi mi, rođeni između kasnih 80-ih i ranih dvehiljaditih, uživali i koji su na neki način oblikovali čitavu generaciju i igrali značajnu ulogu u njenom vaspitanju.

Ne možemo govoriti o crtanim filmovima, a da ne počnemo od „Diznijevih“ crtanih filmova koji su nas učili o ljubavi, požrtvovanju i hrabrosti. Danas, ovi filmovi se snimaju u 3D formatu, poput „Frozen“ (2013.), „Moana“ (2016.) i „Encanto“ (2021.). Iako o ukusima ne treba raspravljati, mnogi pripadnici starije generacije složiće se da su izgubili svoju prvobitnu čar koju su imali oni u 2D formatu počevši od „Snežane i 7 patuljaka“ (1937.) do poslednjeg, „Princeze i žabe“ (2009.). Dok je većina dečaka birala „Tarzana“, „Lisicu i psa“ ili „Robina Huda“, devojčice su radije gledale one u kojima su glavni likovi princeze kao što su „Mala sirena“, „Uspavana lepotica“, „Mulan“, „Pokahontas“… Ipak, svi su se obično slagali da im je „Kralj lavova“ omiljeni. I danas se mnogi od nas obraduju kada čuju prepoznatljive pesme iz ovih filmova. Bajke, avanture, princeze, prinčevi, čarobnjaci, magija i pesma – „Dizni“ je oduvek deci pružao magični svet i ispunjavao njihovu maštu.

„Dizni“ danas ima franšizu „Diznijeve princeze“: u koje spada 12 likova iz najpopularnijih filmova. Filmovi o princezama doživeli su evoluciju. Razvijali su se zajedno sa društvom , te se princeze dele u tri ere, u zavinosti od vremenskog perioda kada su filmovi snimani, pasivnosti ili nezavisnosti glavnih likova i poruke koju nose:

  • Klasična era, od 1937. do 1959. godine: Snežana, Pepeljuga i Aurora;
  • Diznijeva renesansa, od 1989. do 1999. godine: Ariel, Bel, Pokahontas i Mulan;
  • Moderna era, od 2009. do danas: Tijana, Zlatokosa, Merida, Ana i Elsa.

Takođe, „Dizni“ mini serije su se nekada prikazivale na RTS-u. Kao školarci, s nestrpljenjem bismo dočekivali vikend i započinjali jutro uz avanture Kim Opasnić“, „Fiće i Feđe“, „Pačijih priča“, „Lilo i Stič“, „Medvedića“ i mnogih drugih.

Animirane filmove, u 3D formatu, ipak mogli smo naći u „DreamWorks“ i „Pixar“ filmovima: od kojih su najpoznatiji „Šrek“, „Potraga za Nemom“, „Monsters Inc“ i „Madagaskar“ (svima je poznata i mini serija „Pingvini sa Madagaskara“ koja se prikazivala na televiziji B92).

Pored toga, na B92 smo gledali i „Sunđer Bob-a“ – crtać koji je zanimljiv deci isto koliko i odraslima. Komične scene i situacije kroz koje Sunđer Bob prolazi sa Patrikom, Lignjoslavom, Sendi, Keba Krabom nas ne ostavljaju ravnodušnim ni sada kada više nismo deca.

Mnogi od nas, pratili su i crtaće na „Cartoon Network“-u: „Klinci iz našeg dvorišta“, „Ed, Ed i Edi“, „Hrabrić, plašljivi pas“, „Dom za izmišljene prijatelje gospođe Foster“… Moramo priznati da je ovo bila zabava koja je pomogla većem delu generacije da nauči još jedan jezik, u vreme kada internet nije bio zastupljen kao danas.

Anime je bio popularan još kasnih 90ih. Pratili smo Eša u potrazi za „Pokemonima“ i kroz njegovu priču učili o značaju vernosti, prijateljstva i hrabrosti. Sa drugarima smo se igrali da smo i sami treneri pokemona. Navijali smo za „izabranu decu“ iz „Digimona“, „Jugija“, „Šaman King-a“ i „Mjau mjau družinu“. Napeto smo gledali i ozbiljnije anime serije poput „Zmajevih kugli“, „Sveske smrti“, „Blič“ i „Naruta“.

„Looney Tunes“ („Šašava družina“) predstavila je nezaboravne likove – Duška Dugouška, Patka Daču, Brzog Gonzaleza… Pera Kojot i Ptica trkačica; kao i mačak Silvester i Tviti, neodoljivo podsećaju na legendarnu igru mačke i miša – u crtaću „Tom i Džeri“, koji dan danas svako pogleda sa osmehom. Neki tvrde da ovi likovi nisu prikladni za decu i da je opasno istoj prikazivati određeni sadržaj. 2021. godine kada je izašao drugi deo filma „Svemirskog basketa“ („Space Jam“) – „Svemirski basket 2: novo nasleđe“ kancel kultura je uticala na ukidanje jednog od likova „Šašave družine“, Pepe le Tvora. Došlo se do zaključka da su sadržaj ovog crtaća kao i postupci samog lika neprikladni za javnost, pogotovu za decu. Iz filma su izbrisane scene sa Pepe le Tvorom.

Ovo nas navodi da zaključimo da se danas vodi daleko više računa o sadržaju koji se plasira deci, u odnosu na onaj koji smo mi gledali kao deca. Treba uzeti u obzir činjenicu da nisu svi crtaći na kojima smo mi odrastali bili za decu – kao što su „Simpsonovi“ ili „Family Guy“. Jednostavno je u to vreme bilo manje dostupnih informacija, pa su naši roditelji neretko poistovećivali aniniranu seriju sa serijom za decu. Pored toga, ono što se danas prepoznaje kao „nasilje“ bilo je daleko manje cenzurisano; na primer borbe u „Nindža kornjačama“. Da li će cenzura doprineti tome da deca ne budu spremna za stvarni svet ili stvoriti manje nasilnu generaciju? Treba li „zaštititi“ decu od ovakvog sadržaja? Odgovore na ova pitanja će nam dati vreme. Svakako, iako crtaći primarno služe za zabavu, često imaju i ulogu u oblikovanju dečije svesti.

Sada se osvrćemo sa nostalgijom, sećajući se nekog jednostavnijeg vremena. Ponekad u mislima kratko otputujemo u detinjstvo. Tu i tamo prisetimo se crtaća koje smo gledali kao deca. Ipak, likovi koje smo nekada voleli su se urezali duboko u nama. Poruke koje su imali crtaći koje smo gledali kao deca, ostaće sa nama celog života.

Autor: Jelena Miladinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *