„Poj, poj, Drino, vodo, hladna ti,
pamti priče kad su padali.
Pamti hrabri stroj,
koji je pun ognja, silne snage,
proterao tuđina sa reke naše drage“…
(Deo pesme komponovane nakon pobede srpske vojske nad austrougarskom vojskom, 1914. godine na Ceru, poznat kao Marš na Drinu)
S ponosom na naše pretke, ljude koji su dali živote za rodnu zemlju, na one koji su ginuli zarad naše slobode, na one kojih nije bilo mnogo i koji nisu mnogo ni imali ali su ipak pokazali kako izgleda boriti se za ono što voliš, i da snaga volje lomi sve pred sobom, danas pričamo priču o prvoj savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu- bitci na Ceru.
Kratak osvrt na istoriju
Cerskoj bitki( od 16. do 20. avgusta 1914.), koja se drugačije naziva i Jadarska, prethodile su borbe srpskih predstražnih odreda na Drini i Savi. Oni su četiri dana odolevali nadiranju brojnijih i jačih austrougarskih trupa. Cerska operacija okončana je završnim borbama kod Šapca( 21. do 24. avgust 1914.), usmeravanjem neprijatelja ka Drini. Petar Bojović, Stepa Stepanović i Pavle Jurišić, bili su generali na čelu srpskih armija. Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije, uočio je strateški značaj planine Cer i umesto na planirani sever, krenulo se ka zapadu, napadačima u susret. Austrougarska iako nadmoćnija, ovu bitku gubi a Stepanović biva unapređen u čin vojvode.
U znak sećanja na Cersku bitku, podignut je spomenik na planini, kod sela Terkiš u blizini Loznice, gde se bitka i odigrala. Pored prethodno spomenutih imena, ovde se nalaze spomen ploče i Živojina Mišića, kao i Radomira Putnika uz natpis: “ Vaša dela su besmrtna“.
Svakog 19. avgusta, na praznik Preobraženje, Srbija se priseća prošlosti i odaje počast svojim junacima.
Cerska bitka je jedina vojna operacija za vreme Prvog svetskog rata, na osnovu koje je, za vreme SFRJ snimljen film, a Milutin Jovanović, pesnik, pripovedač i oficir piše pesmu pod nazivom “Noć posle bitke na Ceru“ u kojoj vidimo atmosferu nakon bitke. On je napisao sledeće:
„Blistaju od zvezda plavetna nebesa,
Noć zavila zemlju u crnu kadivu;
Nečujno sa grana bistru rosu stresa
Mlad voćnjak pod Cerom. Na rudinu sivu.
Preplašeno sleće jato golubova
Na noćište. Šume tiho pored puta
Redovi beskrajni tankih jablanova,
I mirišu slatko grozd i breskva žuta“.
Muklo idu stada kroz mračne proplanke,
Ne pevaju popci iz niskih strnjika;
I Cer ne ču noćas pesmu frule tanke
Ni zvuk medenice s ovna predvodnika.
K’o da lebdi zrakom u gluhoj tišini
Te jesenjske noći jedna tajna strava,-
Dok pod vedrim nebom, vrhu na planini,
Umorena bojem mlada vojska spava.
I čini se k’o da iz kamenih grudi
Priča povest staru mračnog Cera stenje,
Il’ kao da guslar nevidljivi gudi:
…Bilo jednom jedno divno pokolenje…
Cer kao podsticaj za Srbe
Kako se vesti brzo šire, Evropom je odjekivala vest nakon bitke da je mala zemlja Srbija, uspela da pobedi daleko moćniju i brojniju silu. Nakon ove bitke, naša zemlja dobija veći ugled i poštovanje. Međutim, ovde bismo prvenstveno akcenat stavili na narod jer je Cerska bitka za ljude bila podsticaj da nemoguće ne postoji i da smo sposobni savladati zver koja, iako deluje zastrašujuće, može pasti pred nama nemoćna.
U nas se sumnja vekovima, vekovima su nas porobljavali i gazili, ali ti isti vekovi su samo svedočenja da se nikada nismo predali.
Ko smo sada?
Država Srbija danas važi za slobodnu zemlju, a srpski narod više nije potlačen. Za slobodu i nezavisnost smo se borili, za njih ginuli. Postavljamo pitanje, da li smo zaista toliko slobodni? Zahvalni smo našim precima, niz čije se telo slivala krv, zarad naše budućnosti, ali na čemu će nama biti zahvalne generacije koje dolaze? Kažu da se na muci poznaju junaci, ali zar moramo čekati da nas zadesi muka, da bismo napokon bili složniji. Nije čovek čoveku vuk, mi činimo jedan čopor koji svakog momenta može odlučiti da promeni smer i počne da čuva i ceni ono što ima. Ne čine državu njeni organi, nju sačinjavaju ljudi koje veže zajednička prošlost i koji udruženi, oblikuju budućnost.
Autor: Aleksandra Ludoški
