U jednom trenutku šund, a već u sledećem postaje masovni trend. Da li je to slučaj samo današnjeg vremena ili se istorija ponavlja?
Svaka generacija odrasta paralelno sa određenim muzičkim žanrom, stilom i vrednostima koje to sa sobom nosi, a upravo ti pojedinci koji čine društvo diktiraju šta će biti svrstano u mainstream, a šta će uživati manju popularnost i ostati ,,pod zemljom”.
Dolazak određenog muzičkog žanra u prvi plan, ne znači njegovo večno posedovanje tog statusa, nadolaženjem novih i vraćanjem, naizgled zaboravljenih, načina muzičkog izražavanja, ono što je trenutno dominantno – može lako biti stavljeno po strani.
Pojava rokenrola u Jugoslaviji krajem šesdesetih godina prošlog veka, za mnoge je predstavljala kontroverzni muzički žanr. Neosporavajući stilski izraz i umeće muzičkog stvaralaštva, ljubitelji i izvođači, do tada popularnog, šlagera, nisu mogi u potpunosti da razumeju, ne samo rokenrol, već i način života koji on sa sobom nosi. Vremenom rokenrol počinje da uživa veliku popularnost među omladinom i dolazi do svog zlatnog doba. Instrumentali su postajali kompleksniji, tekstovi dubokoumniji, obožavaoca je bilo sve više, a onda su počeli da se pojavljuju nove generacija, a sa njima i novi žanrovi, fuzije različitih stilova, komercijalniji, ritmični zvuk, lakše note i tekstovi u kojima se većina pronalazi. Sve to doprinosi gubitku primata rokenrola i stupanje na snagu novonastalih stilova.
Dakle, mainstream predstavlja ono što je trenutno dominantno, ono što većina podržava i čemu daje na značaju, a njemu suprotstavljena underground kultura, ne podleže trendovima i praktikuje sopstvenu slobodu izražavanja u nadi da će vrednosti koje propagira naći svoj put do iskrenih ljubitelja onoga što je naizgled zaboravljeno.
Problem 21. veka je sistem vrednosti koji se prožima kroz popularne pesme današnjice predstavljajući nedostižne ciljeve koji prerastaju u ideale i težnje, iako sami stvaraoci te vrste muzike možda lično ne podržavaju ono o čemu pevaju, postoji masa ljudi koja u sebi neguje materijalizam kao najveću vrednost.
Pravo izbora odevanja, patnera ili muzičkog stila niko ne može da nametne, mogu biti plasirane određene opcije koje se po određenim kriterijumima vrednuju kao najpoželjnije. A kada je u pitanju sukob mainstream u underground muzike, može se zaključiti da će uvek postojati poštovaoci oba, stvaraoci različitih žanrova će se nizati, a odluku o tome šta će imati vodeću ulogu u svetu muzike- može promeniti samo društvo.
Postavlja se pitanje da li je u suštini sva muziki mainstream, jer se muzika pravi da bi je slušali.
Autor: Adelina Sretenović
