Trenutno se teme o mentalnom zdravlju i zdravom načinu života sve više provlače kroz medije pa verujemo da ste svi, barem jednom susreli sa naslovom poput „Šetnja pomaže u regulisanju stresa”, „ Meditacija kao odgovor na sve”, „ Pet načina kako se izboriti sa stresom u radnom okruženju” i tako dalje. O mentalnoj higijeni čitamo svakodnevno, psihičko zdravlje je na vrhu lestvice prioriteta, a ipak, ono je nikad gore. Na udaru su prvenstveno mladi ljudi, a mi ćemo u ovom članku akcenat staviti na buduće akademske građane za koje smatramo da im se ne posvećuje dovoljno pažnje uz rečenicu: „Kakvih ti problema imaš, na tebi je samo da učiš!”.
Prenećemo vam jedno od svedočenja sada već diplomiranog ekonomiste kako se nosila sa obavezama koje studije na Ekonomskom fakultetu donose.
„ Glavni problem studenata je taj što profesori, pogotovo na državnim fakultetima očekuju da se svakom predmetu posvetimo kao da nam je jedini a po semestru smo imali po 4 ili 5 predmeta, što dakle nije moguće. Za spremanje jednog ispita je u proseku potrebno najmanje nedelju dana pa sam ja stoga uvek birala lakši put- parcijalno polaganje preko kolokvijuma u semestru, što znači konstantan rad od oktobra do juna da ne bi došlo do nagomilavanja ispita. Zbog takvog tempa, na udaru je bio moj društveni život, morala sam da se odreknem druženja i vikenda sa prijateljima ako želim da postignem sve u zadatim rokovima pa sam ih nadoknađivala leti. Sve to izaziva ogroman stres i pritisak na nas, profesori bi nam mnogo olakšali kada bi pokazali malo razumevanja, međutim od toga smo se svi oprostili. Posledice ovakvog načina života često dovode do monotonije i premora zbog čega većina kolega odustaje od fakulteta ili nagomilava ispite kojih se kasnije ne mogu rešiti godinama. Sve je to zbog sistema i pravila po kojima profesori rade a koje ne može svako da ispuni. U svakom slučaju krizu sam uvek prevazilazila mini pauzama od svega, druženjima i odmorom jer ipak nismo mi roboti na baterije i svima nam je odmor potreban.” Aleksandra(22), diplomirani ekonomista
SLOVO O “ZDRAVOM ŽIVOTU“
Poznato je da određene namirnice, kao i pića koja se konzumiraju a koja u sebi sadrže kofein pored toga što utiču na budnost organizma(koja je nužna u toku spremanja ispita) povećavaju nivo adrenalina i samim tim je telo u konstantnom grču jer znamo da se adrenalin aktivira kao priprema na “beg“. Uzmimo na razmatranje činjenicu da studenti aktivno ispijaju kafe i energetske napitke više puta u toku dana radi postizanja što boljih rezultata na ispitima. Usled već pristunog stresa i predispitne anksioznosti, oni time još više narušavaju normalnu funkciju organizma i nervnog sistema. Kao posledice, javljaju se povećan ili smanjen apetit, zavisno od toga čemu je osoba sklonija, kosa počinje da opada a aritmije nisu retke. Nema potrebe da pričamo koliko je sve to nezdravo ali potrebno je imati u vidu kako funkcioniše studentski život i da se poznata i u narodu često upotrebljavana fraza “nit brige nit pameti“ ne vezuje za njih pa je stoga prestanimo koristit.
Šta se dešava ukoliko ispit za koji smo se toliko pripremali padnemo?
Kada smo društveni život sveli na minimum čisto da ne izgubimo kontakte a svu pažnju usmerili ka spremanju ispita, kada obroke jesmo ali kafu nismo zaboravili da unesemo u naš organizam jer nam je ona preko potrebna i kada smo sebi nametnuli pritisak usled kog nam se ruke konstantno tresu, odlazimo na ispit i profesor odgovara:Kolega ne mogu vam dati prolaznu ocenu“. Mrak pred očima. U glavi opet neprospavane noći zbog kojih nemamo snage da fukncionišemo, želudac nam je uništila kafa ali računamo koliko će nam para biti potrebno da je kupimo, možda da svratimo do crkvene prodavnice po mali molitvenik jer možda nas Bog pogleda, a možda da batalimo fakultet jer ipak diploma više nije presudna u pronalasku posla. Možda ovo, možda ono. A možda da se više pažnje posveti studentima?
Zbog trenutne situacije u zemlji, sve više studenata ulazi u radne odnose jer drugačije ne bi bili u mogućnosti da isfinansiraju školovanje. Ratovanje na dva fronta, što bi se reklo, samo što se municija brzo istroši a vremena za dopunu nema. Obaveze i sa jedne i sa druge strane. Želimo da pohvalimo profesore koji izlaze u susret svojim studentima, ali kao i u svakoj priči, oni su u manjini. Zbog čega je to tako i da li je ego intelektualaca uzdignut do te mere da ga nije briga za druge jer ako je mogao on u njegovo vreme sve da postigne, mogu i danasnje generacije. Problem je u tome što nismo odrasli u istom vremenu.
Kao što je na početku spomenuto, mediji bruje od tekstova na teme mentalnog zdravlja i kako ublažiti nastale stresove, međutim glavno pitanje bi trebalo da glasi:
Kako povećati empatiju ljudi i promeniti njihov sistem verovanja koji nama izaziva stres?
Autor: Aleksandra Ludoški
