ZAŠTO SE DECA VIŠE NE IGRAJU NAPOLJU?

Društvo

Sećate se verovatno vremena kada smo kao klinci jedva čekali da nam roditelji daju dopuštenje da odemo iz kuće jer se na ulici okupilo društvo kojem, igrom slučaja, fali baš taj jedan igrač da bi oformili dva tima. Generacije su bile izmešane, nije bilo bitno da li imaš pet, sedam, devet godina( ruku na srce, ukoliko si mlađi uvek su se zbijale šale na tvoj račun), svi smo provodili vreme zajedno. Iz kuće se izlazilo po danu a kada bi pao mrak, roditelji bi kretali u “pohod“ na svoju decu iako su znali da ona nisu odmakla dalje od svoje ulice. Prolazile su tako godine, detinjstva obeležena druženjima i ćoravim bakama, da biste sada, kada pogledate kroz prozor svog doma, videli samo pustoš.

Tehnologija je uzela svoj danak?

Živeti u 21. veku ima kako svoje prednosti, tako i mane. Napredak tehnologije pospešio je kvalitet naših života samom dostupnošću ogromne količine informacija na jednom mestu- internetu. Danas je on glavna razonoda mladima, sati i sati se provode u surfovanju i dok se okrenete oko sopstvene ose, ta do juče deca imaće svoju decu i svidelo se vama to ili ne, oni telefon neće ispuštati iz ruke. Zašto?

Pogledajte oko sebe. Većina ljudi prati liniju manjeg otpora i postupa u skladu sa njom. Biramo poslove na kojima ćemo što brže i sa što manje zalaganja napredovati, ulazimo u odnose gde se ne moramo mnogo truditi oko partnera a čim odnos malo zapne, mi ga prekidamo jer nam je tako lakše. Pravdamo sopstvene greške a krivicu svaljujemo na druge. Ponavljamo, tako je lakše. Kriv nam je napredak tehnologije, ona nas je udaljila. Tehnologija nam je uništila decu. Na sve to imamo samo jedno veliko NE. Uništili ste je sami.

Roditeljska odsutnost

Porazgovarajmo malo o roditeljstvu koje sa sobom nosi mnogo odricanja, rada i napora. Kada se ostvarite u ulozi roditelja, činjenica jeste da se ne možete više posvetiti sebi u onoj meri na koju ste navikli, svaki vaš korak biva ispraćen još jednim malim korakom, jutarnja kafa vam je prosuta sa stola a vi žurite na posao. Šta se tada dešava? Tada stupa na scenu najbolji prijatelj vašeg deteta- veliki ili mali ekran. Zauzeti ste i preokupirani svojim obavezama i umesto da dete izvedete iz kuće ili stana na igralište, ulazite na jutjub i puštate crtani film koji je omiljen vašem nasledniku. Kasnije kupujete telefone, računare, tablete, kako bi se vaše dete animiralo bez roditeljske prisutnosti. Dakle, vašu odsutnost leči kompijuterska prisutnost. Ne morate se složiti sa nama ali pozivamo vas da bar razmislite o tome. Zavisnost od interneta i  video igrica nije manja zavisnost od na primer narkotika, i i jedna i druga zahtevaju lečenje i konstantan nadzor. Kada dete stigne do puberteta, već je kasno i umesto da tada kritikujete njega i njegovo ponašanje, prst uperite ka sebi jer ste glavni krivac upravo vi.

Deca nisu kriva

Deca uče od svojih roditelja. Poznato nam je da oponašaju korake, prave slične grimase, ponavljaju reči koje vi izgovarate. Dok je dete malo, ono je kao sunđer i upija informacije a samo od roditelja zavisi kakvi će podaci stizati do njegovog uma. Ovde nema mnogo matematike, zato pametno donosite odluke. Mudri roditelji će odgojiti mudro dete.

Problematika kolektivnog razmišljanja

Socijalizacija je neophodna za zdrav razvoj i kasnije zdrav život ljudi. Mi nismo jedinke za sebe i neophodni smo jedni drugima samo što današnje generacije to zaboravljaju. Problem naravno ne bi nastao da je u pitanju jedna osoba koja se vodi razmišljanjem o sopstvenoj veličini i nepotrebnosti drugih ljudi. On je nastao zbog kolektivnog razmisljanja u tom pravcu. Zbog toga smo se udaljili. I mi i naša deca. Zašto bi se ona igrala na ulici kada ćemo im mi sve obezbediti i kada će sve imati u udobnosti svog doma? Ne daj Bože da vam sin zatraži da ode na fudbal sa sinom čoveka koji nije fakultetski obrazovan jer, pokvariće vaše dete. A šta ako ono padne negde, oguli kolena i pokupi neku infekciju? Da li je potrebno nastaviti niz ili je sada jasno zašto se daca više ne igraju, niti će se igrati napolju? Vi ste krivi, mi smo krivi što je ulica zamenjena stolicom i ekranom.

Autor: Aleksandra Ludoški

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *