OPSTANAK DŽEZ MUZIKE U SRBIJI- DA LI JE DŽEZ FESTIVAL PRED GAŠENJEM?

Društvo

Prisustvo suptilnih, a ujedno i ritmičnih melodija koje džez muzika sa sobom nosi, možemo smestiti u dvadesete godine prošlog veka, kada ovaj muzički žanr, prožet narodnim prizvukom crnačkog naroda u kombinaciji sa klasičnim stilom, sa američkog kontinenta prelazi na evropsku scenu uključujući i srpsko podneblje.

Od načina kojim su se izražavali sentimenti, preko zabavne muzike za ples, do kulturnog umetničkog izraza prefinjenog zvuka, tradicija postojanja džez muzike u Srbiji broji skoro celi vek. Prolazeći kroz razne formate, džez je svoju popularnost podigao na viši nivo, te u formi festivala, na teritoriji Srbije postoji od 1971. kada je prvi put održan u Beogradu, da bi do ove godine broj gradova Srbije koji imaju svoj festival u sličnom obliku dostigao čak 16. 

O popularnosti ovog festivala svedoči i prisustvo svetski priznatih džez izvođača  poput Luja Armstronga, Majlsa Dejvisa, Čarlija Parkera koji su svoj doprinos dali već prve godine realizovanja ovog projekta. Kasnijih godina mlađi umetnici su dobili mogućnost za afirmisanje i predstavljanje svog rada, a ove godine, neki od izvođača koje će publika moći da čuje na beogradskom festivalu su  Sexmob, Lars Danijelson i Avišej Koen.

 

Džez muzika, a samim tim i festivali koji doprinose njenom opstanku prolazili su kroz različite generacije, susrećući se sa novim zvukovima, načinima izvođenja, ali i društvenim, ekonomskim i političkim okolnostima kao i sa neodobravanjem, trendovima i preprekama u održavanju festivala, a samim tim i popularizaciji džez muzike u društvu. 

 

Zbog različitih problema egzistencionalnog karaktera koji utiču na opstanak Džez festivala u Srbiji, sve češće su spekulacije o gašenju istog. Prethodnih godina, realizovanje ovog kulturnog događaja bilo je pod znakom pitanja u pojedinim gradovima Srbije. Ono što je u najskorijem periodu otežavalo realizaciju, pored finansijske situacije je i pandemija sa svojim uticajem u skoro svim sferama društvenog i kulturnog života.

Međutim, cela ova priča ima uticajnu društvenu pozadinu koja sa sobom nosi kako prepreke, tako i podstreke u diktiranju onoga što će biti favorizovano među većinom. 

Ono što je primetno među većinom pripadnicima današnjeg društva, kada je muzika u pitanju, je težnja intrigantnom prizvuku, pamtljivom ritmu, lakim notama, a ipak dovoljno energičnim da izazovu potrebnu dozu interesovanja i pažnje koju bi slušaoci usmerili ka onome čemu svedoče u datom trenutku.

Postavlja se pitanje da li, u skladu sa trenutnim preferencijama mase, džez treba da prilagodi svoj način izražavanja i postepeno uvede slušaoce u svoj umetnički manir, te da komercijalizuje svoj karakteristični zvuk, odstupajući od onoga što ga čini autentičnim ili težište usmeriti ka ciljnoj grupi koja je potencijalno u manjini, ali prepoznaje suštinu ovog žanra.

Opstanak Džez festivala zavisi od niza okolnosti, pored sredstava, publika predstavlja značajan faktor. 

Znajući da svaka epoha, trend ili žanr sa sobom nosi i prenosi svoj karakter, energiju i stil, a ostavlja one koji će to negovati, čuvati, slediti, nadograditi i preneti dalje, veruje se da će ova tradicija i kulturni izražaj Džez festivala nastaviti da se praktikuje dokle god postoje iskreni ljubitelji koji će svojim uticajem to omogućiti.

Autor: Adelina Sretenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *