UPOZNAJTE GENERACIJU ZED – GENERACIJU KOJA ŽELI SVE I ODMAH

Društvo

Geracija Z (zumeri) je termin koji oznacava ljude rođene u periodu od sredine 90ih godina do 2012. Karakteristicno za ovu generaciju jeste da je prva koja ne pamti život bez interneta. To je upravo i presek koji je istu obeležio i imao ogroman uticaj na nju. Napredak tehnologije podrazumevao je da deca odrastaju sa istom. Još kasnih dvehiljaditih sve manje dece bilo je na igralištima a sve više na društvenim mrežama. Generacija koja nije morala da koristi fiksne telefone, video kasete, radio; navikla je na brzi život.

Razvoj tehnologije je automatski doveo do razvoja konzumerizma, čiji porast takođe karakteriše ovu generaciju. Online marketing i kupovina omogućavaju da su proizvodi i usluge dostupniji nego ikad pre. Sve je na jedan klik od nas.

Statistički podaci govore da je sve više adolescenata koji se bore sa depresijom i anksioznošću. Postoje tri faktora koja su doprinela ovome: brzo odrastanje, više slučajeva prepoznavanja mentalnih bolesti i pridavanje većeg značaja ovom problemu nego što se to radilo u prošlosti, kao i romantizovanje istih. Šta to znači? Brzi život koji imamo danas stvorio je okruženje u kome deca osećaju pritisak da brzo odrastu. Vrednosti koje nam se serviraju kroz, sve dostupnije i nefiltrirane medije, nisu u skladu sa onim što detinjstvo podrazumeva. Istraživanja su pokazala da mladi stupaju u veze i seksualne odnose mnogo ranije od prethodnih generacija. Detinjstvo traje jako kratko što negativno utiče na emocionalni razvoj pojedinca. Jedna od pozitivnih karakteristika generacije Z jeste pridavanje značaja mentalnom i emotivnom zdravlju. U prošlosti su se ovi problemi stigmatizovali i o njima se malo govorilo, pa se zato čini da ih nekad nije bilo. Nova generacija buntovnički odbija da „gura problem pod tepih“ i stvara pozitivnu atmosferu za osobe koje se bore sa mentalnim bolestima, dajući im na važnosti isto koliko i fizičkim bolestima. Pored toga, bavi se i toksičnim oblicima ponašanja u društvu: na poslu, u prijateljstvu, vezama, čak i u roditeljstvu. Možemo čuti žargonski izraz „red flag“ (prevod: crvena zastavica) koji označava ovaj oblik ponašanja. U ovim uslovima, mladim ljudima je lakše da govore o svojim osećanjima. Međutim, danas se depresija romantizuje. Romantizovanje mentalnih bolesti znači glorifikovanje i predstavljanje istih kao nešto „lepo i poželjno“. Na nekim društvenim mrežama je čak i samoubistvo opisano kao „prelepa tragedija“. U želji da se uklope i nađu opravdanje za neke od grešaka, dešava se i to da mladi sebe nepotrebno identifikuju sa psihički bolesnim pojedincima – bilo stvarnim ili izmišljenim.

Pretežno su roditelji pripadnika generacije Z: generacija X (rođeni od 1965. do 1980.) i generacija Y – milenijalci (rođeni od 1980. do srednine 1990ih). I jedni i drugi poznati su po „helikopter roditeljstvu“. Ovaj izraz dobio je svoj naziv prema načinu vršenja roditeljskih dužnosti kad roditelji „lebde oko svoje dece poput helikoptera“. Taj način vaspitanja je indirektno ugrozio osećaj odgovornosti deteta, koja su navikla na beskrajnu zaštitu, ispunjavanje želja i izbegavanja trpljenja posledica za svoje postupke. Naravno da se roditeljstvo promenilo i da je važno da roditelji više ne kažnjavaju fizički, kao i da ih saslušaju i budu tu za njih. Ipak, jednako je bitno uspostaviti red i disciplinu koja će im koristiti kasnije u životu. Pošto im je sve što žele servirano na tanjiru, generacija Z koja postaje deo radne snage, teže se nosi sa pritiskom na poslu, očekujući rezultate mnogo ranije nego što su zasluženi. Međutim, njihovi prethodnici (milenijalci) su statistički najobrazovanija ali i najmanje plaćena generacija u istoriji kako u svetu tako i kod nas u ovde u Srbiji. U vremenu nesigurne ekonomije, ostaje samo da se nadamo da će zumeri naći radnu etiku koja će odgovarati i njima, kao i potrebama tržišta.

Zanimljivo je da zumeri važe za većinski politićki konzervativniju grupu od milenijalaca, iako su, i pored toga, skloni prihvatanju manjina.

Pre nego što osudimo zumere, citiraću deo iz „Eseja o praksi i teoriji edukacije“, koji je napisan u 6. veku u Antičkoj Grčkoj:“Deca su počela da budu kao tirani svojim roditeljima. Ne ustaju sa mesta kada stariji uđu u sobu. Suprotstavljaju se roditeljima. Pričaju dok jedu. Ponašaju se bahato prema učiteljima.“ Svaka nova generacija nailazi na nerazumevanje i osude starijih. Iako nam „novi klinci“ deluju bahatije od onih prošlih – ovo je podsetnik da se isto tako činilo još pre 1500 godina. Zaboravimo šta smo prošli u mladosti, pa na te godine gledamo samo iz perspektive starijih. Tačno je da generacija Z ima svojih slabosti, kao i svaka pre nje. Ali, kao i svaka pre nje, ima i svoje jače strane. Generacijski jaz je teško prevazići. Ipak, mladi nose našu budućnost. Stariji su tu da ih pravilno upute i pomognu svojim iskustvom. Moramo razumeti novu generaciju i naučiti da se njima prilagodimo – isto onoliko koliko se oni moraju prilagoditi nama.

Autor: Jelena Miladinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *