Pančevo – Vojvodina ili Beograd?

Društvo

Na samo 20 kilometara udaljenosti od naše predstonice, na obali dve reke, Tise i Dunava, pozicioniran je četvrti po veličini grad u Vojvodini- Pančevo. Godinama unazad vodi se polemika kako grad koji je na toj udaljenosti ne pripada beogradskom okugu.

Kada pogledamo kartografiju, uočavamo da južnu granicu Vojvodine predstavlja Dunav a Pančevo je većim delom, severno od njega i na osnovu toga možemo zaključiti zbog čega on pripada Autonomnoj pokrajini Vojvodine.

PROCVAT PANČEVA ZBOG BEOGRADA OD 1921.-1945. GODINE ?

Kruže priče da je Pančevo najviše napredovalo kada je bilo deo Beograda, a da li je to zaista tako, odnosno, da li je ono ikada bilo deo našeg kapitalnog grada?

Naime, u tom periodu je bila formirana beogradska oblast, ali ne ovakva kakvu  danas poznajemo. Ona je obuhvatala mali deo šumadijskog Beograda, veći deo Banata i kompletan istočni deo Bačke, tako da je obuhvatala i Pančevo. Međutim po ovoj podeli, isto bi se moglo reći i za Zrenjanin( tadašnji Veliki Bečkerek), Kikindu i Horgoš. Pančevo je uvek ostalo poseban grad, čak i  nakon formiranja Uprave Grada Beograda 1929. godine.

Nakon Prvog svetskog rata, pančevačka industrija doživljava svoj uspon i time postaje jedna od vodećih industrija bivše Jugoslavije. Osnovani su muzej, Gradska biblioteka, pozoriste a na Dunavu se izgradio Pančevački most ali to ne bi trebalo da se pripisuje njegovom “pripajanju“ Beogradu.

DA LI BI PANČEVO VIŠE NAPREDOVALO KADA BI IZGUBILO STATUS GRADA?

Poznato je da Pančevo važi za  pristupačniji grad od Beograda a opet od njega ga ne deli velika kilometraza, što predstavlja ogroman plus, pa se stoga ljudi opredeljuju na život dalje od centra. Ako pogledamo situaciju u zemlji, primetićemo da su cene nekretnina u ogromnom porastu, troškovi se nižu jedan za drugim, a plate variraju. Život je jednostavno prihvatljiviji u gradu na Dunavu i Tisi, međutim to ne znači da je on idiličan. Ljudi odrasli u ovom kraju, iz ljubavi prema svom rodnom gradu, istoriji, arhitekturi i znamenitostima strahuju da bi Pančevo kakvim ga znaju nestalo ukoliko se pripoji Beogradu, te oni uplićući svoje emocije ne mogu videti benefite koje bi im pripajanje donelo. Ali mi možemo objektivno sagledati položaj u kome se on trenutno nalazi.

Spomenimo na početku da Zemun, koji je karakterno najsličniji Pančevu, nije “uništen“ i nije izgubio na vrednosti svojim pripadanjem beograskoj opštini. Novi Beograd je u konstantnom razvoju i nije zapao pod senku glavnog grada. Opština Obrenovac beleži svoj skok na privrednoj lestvici i time se samo potvrđuje konstatacija onih koji smatraju da bi Pančevo više napredovalo kada bi izgubilo status grada. To bi bila i jedina stvar koju bi ono zapravo izgubilo. Pa pomislite samo na apsurdnu činjenicu da se ljudi, zarad lečenja, upućuju ka Novom Sadu koji je udaljen 100 kilometara jer je Pančevo u nadleznosti AP Vojvodine. Dakle administrativne procedure su krajnje žalosne, a imajte na umu da cene goriva skaču iz dana u dan i da se do Novog Sada treba izdvojiti dosta novca samo za transport. Da li se treba spomenuti i pitanje aerozagađenja za koje pokrajina nije pronašla zadovoljavajuće rešenje i zato je porast oboljenja disajnih puteva učestao prvenstveno kod dece koja su budućnost ove zemlje? Ne želimo ovim putem da omalovažavamo stavove građana koji su protiv pripajanja ali smatramo da iz primera drugih opština i njihovog rasta, sumnje u “pad“ Pančeva nisu osnovane.

Vreme u kojem živimo od nas zahteva konstantno prilagođavanje i nameće konstantne promene. Ako se ne ide u stopu sa tim promenama, neće doći do rasta i razvoja. Jasno je zašto građani ne žele da se odreknu samostalnosti, međutim ovde ne bi trebao biti fokus na njoj već na stvarima koje bi olakšale život u toj sredini.  Ne gubi se ovde ništa, domovi ostaju domovi, Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj i Miroslav Antić će se pamtiti i dalje kao ljudi koji su određeni deo svojih zivota proveli baš tu. Tradicija ostaje tradicija, ali dolaze nova vremena i nova deca i zato treba misliti prvenstveno o njihovoj budućnosti. Da li je Vojvodina spremna da im istu obezbedi?

Autor: Aleksandra Ludoški

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *