Sa sve većim brojem korisnika društvenih mreža, naročito mladih koji ugledajući se na danas popularna zanimanja još u ranim godinama kreiraju svoje profile na instagramu, youtube kanale, platforme za gejming i četovanja, životi su nam danas više nego ikada dostupni javnosti. Gotovo da ne postoji osoba koja ne poseduje instagram profil na kome bilo ko u dva klika može da sazna šta radimo i gde se nalazimo u realnom vremenu, jezivo zar ne?
Sa druge strane, društvene mreže i internet nam omogućavaju da se povežemo sa prijateljima, porodicom, razvijamo odnose, edukujemo se pa čak i zarađujemo na mreži, stoga ih ne možemo proglasiti krivcem za sve negativne aspekte ljudskog društva i kulture.
Termin sajber maltretiranje (eng. cyberbullying) definsao je učitelj i akrivista protiv maltretiranja iz Kanade, Bill Belsey kao “korišćenje informacija i tehnologija da bi se podražavalo namerno, ponavljajuće i neprijateljsko ponašanje od strane pojedinca i grupe, koja ima nameru da druge maltretira.”
Kada osoba koristi internet sa ciljem da osramoti, preti ili uznemirava drugu osobu, takva osoba naziva se sajber nasilnikom. Obično se internet nasilje javlja među mlađim generacijama, ali nije isključeno ni da stariji ljudi budu budu osramoćeni, žrtve nasilnika, ali i sami zlostavljači. Sajber nasilje koje uključuje zrele osobe obično se dešava u random okruženju, na kompanijinim sajtovima, blogovima ili kritikama proizvoda. Kako se za razliku od tradicionalnog zlostavljanja, sajber zlostavljanje odigrava na internetu, ljudi imaju slobodu da anonimno komentarišu, osuđuju, vređaju drugu osobu ni ne sluteći kakve posledice jedan takav komentar može da ostavi.
Osobe koje pretrpe internet nasilje osećaju se ugroženo, posramljeno pa čak i ljuto. Razvijaju osećaj manje vrednosti, grade pogrešnu sliku o sebi do mere da smatraju da zaslužuju ono što im se dešava. Često žrtve nasilja ne žele sebi da priznaju da su upravo to, žrtve. Postoji niz posledica na žrtvama sajber maltretiranja. Na primer, ljudi koji dožive maltretiranje na internetu imaju niže samopouzdanje, različite emocionalne odgovore kao što su potreba za osvetom, strah, frustracija, potištenost, anksioznost koja vodi do osećaja depresije pa čak i samoubistva.
Činjenica je da je 37% mladih između 12 i 17 godina zlostavljano na mreži, a čak 60% mladih ljudi svedočilo je internet zlostavljanju, ali ga nije prijavilo.
Svako može da postane žrtva digitalnog nasilja.
Izveštaji o lošem ponašanju dece počinju već od drugog razreda. Istraživanja pokazuju da su dečaci skloniji nasilnim aktivnostima pre devojčica. Međutim, u srednjim školama, devojčice će pre da stupe u sajber maltretiranje nego dečaci. Bilo da je nasilnik devojčica ili dečak, njihov cilj je da namerno ismevaju druge, maltretiraju, zastrašuju ili da prete jedni drugima. Ovo maltretiranje se dešava preko tekstualnih poruka, društvenih mreža kao i objavama na blogovima i web-stranicama.
Ako se vase dete suoči sa problemima na internetu, veoma je važno znati koje korake preduzeti kako biste rešili problem. Čuvanje pretnji, poruka, fotografija, često može da bude bolno, ali je neophodan dokaz za suzbijanje nasilja. Tinejdžeri su skloni tome da zbijaju šale na različite načine, pa se često neadekvatno ponašanje pripisuje “ludim godinama”. Međutim, ukoliko se osećaš povređeno, uzrujano ili poznaješ nekoga ko je žrtva sajber zlostavljača, prvi korak je da potražiš pomoć.
Vrlo je važno razgovarati sa nekim kome veruješ, bilo da su to tvoji roditelji, blizak član porodice ili neka druga odrasla osoba u koju imaš poverenja. Pokušaj da im objasniš svoj problem I da zajednički pronađete rešenje.
Ukoliko ti je neprijatno da o tome razgovaraš sa roditeljima ili prijateljima, danas postoji veliki broj centara gde možeš da se obratiš za pomoć.
U slučaju da postoji bilo kakvo saznanje o tome da se digitalno nasilje dešava vama ili bilo kojoj osobi iz vašeg okruženja, neophodno je obavestiti nekoga o tome.
Iako prijavljivanje nasilja nije suštinsko rešenje problema, ipak je korak bliže da pomognemo makar jednoj osobi da se oseća bolje ili u krajnjem slučaju sačuvamo još jedan život.
Autor: Anđela Milanović
