Mentalitet je nacionalni karakter koji se formirao tokom mnogih vekova – prvo spominjanje ove države nalazi se u kineskim istorijskim hronikama 250. godine. AD Na japanski mentalitet uveliko su utiecale religije koje ispovedaju – budizam, zen, šinto, konfucijanizam i, naravno, prirodna izolacija od ostatka svijeta, što je rezultiralo velikom odanošću tradiciji. I danas ova neverovatna nacija, kao punopravni član zajednice najrazvijenijih svetskih sila, uspeva da održi svoj identitet čak i u tako „objedinjenim“ sferama kao što su poslovni i društveni odnosi. Japance odlikuje naporan rad i marljivost, koji su se u ovoj zemlji uvek poštovali kao glavne vrline. Osećaj dužnosti, odgovornosti, želja za žrtvovanjem vlastitih interesa radi zajedničkih uzvišenih ciljeva, kao i sposobnost ponašanja dostojanstveno i ne gubljenja „lica“ ostali su iz kodeksa časti japanskih samuraja iz cela nacija. Ovu naciju odlikuju disciplina i točnost, sami Japanci ne dopuštaju njihovo zanemarivanje i ne opraštaju im to drugima. Život u zemlji u kojoj nema dovoljno korisnih ili jednostavnih zemljišnih resursa također je ostavio traga na mentalitetu Japanaca. Štedljivi su i razboriti, nisu skloni preteranom luksuzu i rasipništvu. Prirodno promatranje i pažnja do najsitnijih detalja omogućava im ne samo da cene i uživaju u lepoti sveta oko sebe, već i da pronađu bilo kakve mogućnosti za ekonomičnu upotrebu resursa i potragu za progresivnim tehnološkim rešenjima kako bi povećali svoju uštedu. Nije ni čudo što se Japan smatra tehnološki najnaprednijom zemljom na svijetu. Sve Japance odlikuje urođena uljudnost i duboko poštovanje prema drugim ljudima. Nikada si neće dopustiti da naruše pristojnost ili lične granice. Japanci nikada nećete čuti pitanja o svom privatnom životu, oni nisu skloni ni sa kim razgovarati o svojoj ili nečijoj sudbini, davati neželjene savete. Stanovnici Zemlje izlazećeg sunca zadržali su određenu naivnost i sentimentalnost, odlikuju se posebnim osjećajem za lepotu, u svemu su esteti i sposobni su stvoriti prelepe interijere u svojim domovima, koristeći minimum.Pokazivanje ličnih osećanja, čak i prema bliskim ljudima, Japanci su vrlo suzdržani. Još uvek nije običaj da starija generacija javno izražava svoja osjećanja – da nekoga poljubi ili zagrli. Mladi se, posebno u gradovima, u tom pogledu već ponašaju slobodnije. Ma koliko mozda bili previše uštogljeni za nas Evropljane mislim da imamo dosta da naučimo od njih.
Autor: Sandra Jović
