Pirovi ratovi

Društvo

Pirov rat (280. pne. – 275. pne. ) je rat između Pira, kralja Epira i Rimske republike. Rimljani su bili obuzeti idejom da Rim treba da bude gospodar cele Italije. Narod u celoj Italiji je podstican na to da vidi svoju korist ako postane deo Rima.Neki su dobijali posebne povlastice rimskih građana, odnosno, mogli su da ostanu na svojim teritorijama i da glasaju za Narodnu skupštinu u Rimu. Uskoro su se Rimljani sukobili sa grčkim gradovima na jugu Italije. Rim je želeo da prisajedini sve gradove, ali neki od njih nisu hteli da izgube samostalnodt kao gradovi- države. Jedan od njih, Tarent,traži pomoć i pozivaju kralja Epira Pira da im pomogne, što ovaj prihvata. Pir je prihvatio mogućnost da se dočepa juga italijanskog kopna, pogotovo zato što je Tarent ponudio da bogato plati troškove.Epirski kralj je otplovio do juga italijanskog kopna godine 280.pne. s velikom flotom transportnih brodova koji su, pored 25 000 vojnika, nosili i krdo ratnih slonova ( 20 ). Rimsku armiju od 50 000 vojnika predvodio je Publije Lavinije. Prva bitka bila je kod Herakleje gde je Pir izabrao za svoju vojsku jedan veoma povoljan položaj nedaleko od grada, odakle su se u daljini videle rimske trupe kako stupaju. Rimljani su se žestoko borili protiv Epiraca.Pir je onda naredio da se sa slonovima krene na krila rimske vojske. Uz urlike i dreku životinje se stadoše valjati kroz ravnicu pravo na jezgro protivničkih snaga. Gotovo u trenu Rimljani se dadoše u panično bekstvo, jer do tada nisu videli slonove.
Druga bitka između Pira i Rimljana odigrala se kod Askula 279. godine pne. u šumovitim brdima Apulije. Bitka se vodila dva dana. Rimsko general koristi brdovit teren da smanji efikasnost grčke konjice i slonova. Tu su rimske legije i Pirove falange vodile ravnopravnu krvavu bitku. Ponovo su Rimljani poraženi zahvaljujući slonovima. Pir je izgubio više ljudi nego Rimljani, te je navodno rekao: „Još jedna pobeda i ja sam izgubio!“ Tako je skovan termin “ Pirova pobeda „, kojim se označava nečija pobeda,koja se postiže uz velike gubitke. Iako je Pir uspeo zaustaviti Rimljane i naneti im čak dva poraza , šokirala ga je rimska hrabrost i spremnost za borbu “ do poslednjeg čoveka“. Zadivljen borbenom snagom Rimljna Pir je rekao: “ S takvim trupama ja bih pobedio ceo svet!“Pir nudi Rimu pregovore o miru, ali Rim to odbija i formira savvez sa Kartaginom protiv Pira.
Pir je poražen od Rimljana godine 275. pne. kod Beneventa. Rimljani su naučili kako da se bore sa slonovima, ranjavajući ih , a onda bi ranjeni slonovi u panici napravili veliku štetu svojoj vojsci. Pir se povlači u Tarent. Izgubio je dve trećine svoje armije , a nije bilo rezultata. Onda se vratio u Grčku s ostacima svoje desetkovane vojske. Tarent je bio primoran da pristupi Rimu.Rim je dozvolio Tarentu istu autonomiju kao i ostalim gradovima. Tarent je zato priznao rimsku hegemoniju i postao rimski saveznik. I mnogi drugi grčki gradovi su se predali.

PIROV KRAJ

Godine 272. pne. Pir je krenuo s vojskom na Spartu. Želeo je da osvoji Peleponez, poginuo je kod Arga u bitci protiv udruženih snaga Antigona II i Sparte. Nasledio ga je sin Aleksandar II Epirski.

 

Autor: Nemanja Zdravković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *