Kada je 1413. umro engleskog kralja Henrija IV nasledio njegov sin Henri V. Henri V je ubrzo obnovi ratne sukobe, posto je jos uvek polagao prava na francusku krunu. Henri je zeleo citavu Akvitaniju, Anzu, Men, Turenu i Normandiju. Godine 1415. iskrcao se u Normandiju. Medjutim dolazi do epidemije dizenterije i Henri se vraca kuci preko Kalea.
Ta njegova odluka da se vrati preko Kalea bila je krajnje ne promisljena. Kada je saznao da Francuska vojska nastupa prema njemu, shvatio je da su njegovi ljudi previse slabi da bi prihvatili borbu. Ipak zbog isto toliko nepromisljenosti knezeva Francuskih do borbr je doslo. Btka se odigrala kod Azenkura i Englezi su naneli Francuzima strahovit poraz. Poginuli su i vojvode Orleana i Burbona.
Porazom kod Azenkura stranka Armenjaka i vojvoda Burgundije je opet postao gospodar Francuske. Ono sto je ostalo od njegovih neprijatelja predvodio je dofen Karlo, koji je nastojao da sa vojvodom jovanom odrzi mir u zemlji ne bi li se sukobio sa Englezima. Medjutim vojvoda Burgundije je iznenada ubijen i vojvodstvo je Preuzeo Filip, koji je odmah sklopio savez sa Henrijem V. Posto je Burgundijska strana drzala u svojim rukama Pariz i kralja ona je 1420. u gradu Troa sklopila sporazum sa Henrijem V. Ovim ugovorom dofen Karlo je bio razbastinjen zbog svojih tzv. Uzasnih zlocina. Naime, kraljica je bila naterana da izjavi da kako on nije sin Karla VI, i nazvan je takozvani dofen. Dogovoreno je da se Henri V ozeni kraljevom cerkom Katarinom i tako postane naslednik francuskog prestola. U medjuvremenu, dok mu je tast jos bio ziv, Henriju je predata Akvitanija i Normandija. Vojvoda Burgundije je fakticki dobio nezavisnost.
Tokom 1422. umrli su i Karlo VI i Henri V pa su u skladu sa ugovorom iz Troa i kruna Engleske i Francuske pripale Henrijevom sinu Henriju koji je bio star nekoliko meseci. Njegovi stricevi Jovan i Hemfri postali su namesnici Francuske i Engleske. U stvari Francuska je bila podeljena u tri drzave. Jovan je u ime sinovca vladao Normandijom, Menom, Sampanjom i Il de Fransom. Status blizak nezavisnosti koji je imala Burgundija sada je potpuno zaokruzen. Vojvoda Bretanje priznao je Henrija VI za vladara, cime je njegova teritorija usla u sastav Engleske, ali je bio krajnje nepouzdan vazal. Sva Francuska juzno od Loare izuzev Gaskonje priznavale su dofena Karla za kralja, koji je za prestonicu izabrao Briz.
Dofen je bio u dobrom polozaju. Visi slojevi u Engleskoj nisu bili zainteresovani za francuske posede Henrija VI. Jovan je imao jako malo engleskih vojnika i jedva ih je placao. Vojvoda Burgundije je jedino brinuo kako da uveca svoji moc u istocnoj Francuskoj i Nizozemskoj. On je Jovanu obecavao pojacanja ali ona su retko stizala. Uz to je i veci deo vazala na Jovanovim domenima ostao varen dofenu. Uz to dofena je priznao i veci deo francuskih zapovednika.
Karlo je bio bolesljiv, pitom i slabe volje. Uticajni vojvoda La Tremoala ga je drzao pod svoje. On nije zeleo da dofen povrati krunu. Jedina njegova smetnja bila je Jolanda od Aragona, vojvotkinja Anzua, uz ciji blagoslov je La Tremoral ubijen.
Jovan se od 1428. nosio sa zamrsenim problemom. On je zeleo da prosiri zemlje svoga sinovca juzno od Loare, ali su tuda gospodarili Vojvode od Orleana i Anzua. On je zeleo da ih pridobije za sebe. Vojvoda Orleana bio je zarobljen u Engleskoj, ali je posede branio njegov polubrat. Jovan je procenio da je bolje da zarati sa njim nego sa Anzuom.
Za to vreme u Sampanji se javio novi problem. Njemu je pocela smrtno da dosadjuje jedna seljanka iz sela Domremi, koja je pridobila veliki broj seljaka na svoju stranu. Njeno ime je bilo Jovanka. Ona je bila resena da razbije opsadu Orleana i krunise kralja u Remsu. Svojom upornoscu uspela je da izdejstvuje da je sastanu sa dofenom 1429. Veruje se da je ona tada Karlu ulila hrabrost i snagu za borbu. Jovankina prosta vera ubedila je Karlove vojskovodje u uspeh i vojnicima ulila snagu za borbu. I tako je Francuska vojska uspela u potpunosti da ocisti dolinu Loare od neprijatelja.
Raybijanjem opsade Jovanka je ipunila deo njenog zadatka. Drugi je bio krunisanje kralja u Remsu, jer dokle god dofen nije krunisan Francuska fakticki ne postoji. Karlo se potom odlucio na pohod na Rems u koji je usao 16. jula i sutradan je krunisan, cime je postao kralj Karlo VII.
Ipak Jovanka se nije tu zaustavila. Noseni njenim borbrnim zarom francuska vojska stize do Pariza. Medjutim Englezi su se cvrsto drzali. Zbog svih ovih dogadjaja francuska blagajna je ispraznjana. Dvoranima se takodje nije svidjalo da se veliki novac trosi na rat, pa su savetovali kralja da se okrene diplomatiji. Ako bi pridobili Bretanji i Burgundiju rat bi za Engleze bio izgubljen. I borbe su polako utihnule.
Burgundjani su uspeli da se konsoliduju i krenili su u protiv napad, zauzavsi nekoliko utvrdjenja. Resena da povede borbu Jovanka je sa nekolicinom svojih pristalica krenula da pojaca opsadu Pariza. Iako su bili iznanadjeni Burgundjani su se ubrzo konsolidovali i razbili Jovankine snage. Iako je bila porazena nastavila je borbu, dok je Burgundjani nisu zarobili. Ona je ubrzo otkupljena od Jovana Luksemburskog i sprovedena sudjenju. Proglasena je za jeretika, jer je na sudjenju prkosila crkvi koja je njene vizije smatrala obmanom. Zbog svega toga Jovanka je spaljena na lomaci.
Iako ga je mnogo zaduzila Karlo nije preduzeo nista da je spase. Jovan Luksemburski bi je rado prodao i njenim prijateljima ali niko nije poslao ponudu. Tak kada je shvatio da je ucinio veliku gresku preduzeo je Karlo mere da skine ljagu sa njenog imena.
Posle njene smrti rat je nastavljen, jednako besciljan. Karlo nije imao ni licne snage ni sredstava da preduzme neki konkretan korak. Shvatio je da mu nista drugo ne ostaje nego da sklopi mir sa Burgundijom. Godine 1434. prihvatio je da razmotri uslove mira, ali je zahtevao da na sastanku budu i njegovi saveznici Englezi. Sledece godine sastali su se u Arasu. Tu je postalo jasno da je mir sa Engleskom nemoguc. Jovan od Bredforda je zahtevao da Henri VI bude priznat za kralja Francuski stim da Karlo VII zadrzi svoje posede ali da bude Henrijev vazal. Englezi su napustili pregovore sto je ostavilo Filipu Burgundskom odresene ruke da sklopi ugovor u Arasu. Filip je dobio Makon i Okser. Dok god je Karo VII ziv vojvoda je bio oslobodjen zakletve na vernost za posede koje je drzao u ime francuske krune. Karlo je prihhvatio javno pokajanje za ubistvo vojvode Jovana.
Bedford je umro ubrzo posle ovog sporazuma, ali su ljudi koji su drzali francuske posede u ime Henrija VI uspeli da se odrze jos punih petnaest godina. Poslednja bitka na severu vodjena je u Normandiji 1450. Ta bitka je donela jednu novinu. Englezi su zauzeli polozaj na jednom brdu, ali Rismond sada nije jurnu na njiih nego ih je bombardovao topovima dok im nije razbio bojni red. Dve godine kasnije oslobodjena je i Gaskonja. Hentiju VI je ostao samo grad Kale. Iako su engleski kraljevi jos dugi niz godina nosili titulu kralja Francuske to je bilo samo prazno dostojanstvo.
Autor: Nemanja Zdravković
