Rusija, kao velika sila i zaštitica pravoslovaca na Balkanu, morala je nešto da uradi kako bi pomogla svoju pravoslavnu braću u nastojanjima da se oslobode od Otomanske imperije. Velika istočna kriza započeta ustankom u Bosni, dovela je do rata sa Turskom, uz savezništvo Balkanskih naroda, pre svega Srba i Crnogoraca. Turska odavno nije predstavljala silu kakva je nekada bila, na svom vrhuncu, zvali su je bolesnik na Bosforu. Interes zapada je bio takav da im je takva Turska trebala. Rusiji nije odgovaralo da na Balkanu Turska ima veći uticaj od nje. Takođe, ukoliko uspeju da zauzmu Carigrad, toje bilo i pitanje časti. Samim tim, ovaj rat je bio neminovnost. Jedina država koja je tada uspela da povrati svoju nezavisnost, jeste Grčka. Ostali narodi su u ovom ratu vrebali priliku za to.
Nakon neuspešnih ratova sa Turskom, Crna Gora i Srbija su spremno dočekale ovaj rat sa najvećim neprijateljem, Osmanskim carstvom, i uz pomoć Rusije, ove Balkanske države će povratiti dugo čekanu slobodu, poslo skoro pet vekova.
Turci su ostavljeni na milost i nemilost od strane zapada jer nisu potpisali Carigradsku konferenciju.
Provaslavna braća Kneževina Srbija i Ruska imperija potisali su niz sporazuma pomoći Rusa Srbima u vidu novca, hrane, naoružanja itd….
Srbi su odmah krenuli žestoko, slomili su Turke i zauzeli mesta Kulu ( Adlija ) četvrtog decembra , šestog decembra Prokuplje, sedmog je zauzet Tesnac svetog Nikole, osmog Babina Glava i Čečenski most. 11. Decembra je osvojena Ak- Palanka, 12. Kuršumlija, 16. Pirot. 30. decembra je zauzet Niš .
Primirje je usledilo nakon što su Srbi ušli u Gračanicu, odatle im nije dozvoljene dalje.
Sudbinu balkanksih naroda odlučivaće dva važna događaja, prvi u San Stefanu, drugi u Berlinu.
Autor: Nemanja Zdravković
