Da li je Švajcarska neutralna?

Politika

Da li je Švajcarska neutralna?
Prošlost je obeležena brojnim ratovima, agresijama, neprijateljstvima, vojnim savezima i
protivnicima. Sadašnjost se više zasniva na dogovorima zemalja, savezima i otvorenim sukobima,
najčešće zbog prirodnih resursa. Teško je u takvoj atmosferi, pogotovo u onoj za vreme velikih svetskih
ratova, ostati neutralan. Neutralnost u grubom obliku znači uzdržavanje od učešća u sukobu dve
strane i tretiranje svih zaraćenih strana podjednako. Zemlja kojoj to više od dva veka polazi za rukom
je Švajcarska. Ona se ne drži neutralnosti samo u konkretnim sukobima, već joj je, na Bečkom kongresu
1815. međunarodno priznata stalna neutralnost, kao oblik njene spoljne politike.
Neutralnost Švajcarske se često dovodi u pitanje. Kako bi se njen položaj razjasnio, treba pomenuti
da u Švajcarskoj postoji Zakon o neutralnosti, koji jasno definiše njene uloge i mogućnosti. Osnovno je
da se neutralnost ove zemlje ne posmatra kao pasivna. Postoji mogućnost ulaska u nevojne saveze,
ukoliko se time mogu ispuniti nacionalni interesi. Mogu se poslati vojnici u druge zemlje, ukoliko to ne
šteti međunarodnom poretku ili njenoj neutralnosti, pogotovo ne sme slati vojne snage nekoj od
zaraćenih strana. Precizno definisanje neutralnosti je sadržano u Haškoj konvenciji V, koje važi kao
osnovno načelo za države koje su se odlučile za ovakvu politiku. Kako bi Švajcarska potvrdila svoj stav
o neutralnosti, osnovan je Crveni krst, donete su Ženevske konvencije, a sve sa ciljem da se olakša život
zarobljenika, ugroženih i da se humanitarnost pokazuje u svakom sukobu.
Koncept neutralnosti Švajcarske se preispitivao, posebno u Drugom svetskom ratu, jer su mnoge
države osuđivale njenu saradnju sa Nemačkom. Kako bi se ta neutralnost potvrdila i precizno definisala,
definisana je ,,Oficijelna švajcarska doktrina neutralnosti’’, koja je trebalo da zaštiti Švajcarsku
političku opredeljenost tokom Hladnog rata. Pored osnovnih principa neutralnosti, navodilo se da
savez sa drugim organizacijama nije opcija, misleći se na NATO ili Ujedinjene nacije. Ta doktrina je
napuštena, iako je dosta doprinela pojmu neutralnosti. Kako su se vremena menjala, tako se i
Švajcarska pridruživala određenim organizacijama, koje nisu imale politički karakter, sa posebnim
akcentom na Savet Evrope, Partnerstvo za mir i Ujedinjene nacije. Još uvek nije članica Evropske unije.
U skladu sa sadašnjim stanjem u Ukrajini, Švajcarska pokušava da održi svoj zakonski stav. Protivna
je slanju oružja Ukrajini, jer bi se to kosilo sa neutralnošću koju zastupa. Takođe, traži ponovnu
dozvolu od zemalja koje planiraju izvoz njenog oružja u Ukrajinu. Razvila je politiku za primanje
izbeglica iz Ukrajine, gde se navodi da imaju pravo da tri meseca borave u Švajcarskoj, u statusu
izbeglice, bez zdravstvenog osiguranja. Saradnja sa NATO-om ostavlja mnogim kritičarima prostora za
sumnju da će se Švajcarska pridružiti ovom savezu, iako njen vrh to negira. Stanovništvo ove države se
u većem broju priklanja NATO alijansi, od početka rata u Ukrajini. Uvedene su sankcije Rusiji, zbog
napada na Ukrajinu i povrede njenog suvereniteta i integriteta. Ne učestvuje u oružanim snagama
nijedne zemlje. Za sad, to je protivno principu neutralnosti Švajcarske. Više puta se ovaj princip
korigovao, pa se može očekivati, u ovom svetu polarizacije, da nadalje promeni svoju politiku, a da se
u osnovi i dalje drži neutralnosti.

Autor: Nevena Rajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *