Večno(ne)prijateljstvo Srbije i Crne Gore

Politika

Srbija i Crna Gora su dve zemlje koje liče jedna na drugu, govore istim jezikom, iste su vere, pravoslavne, takođe, na prostorima oba naroda imamo pripadnike katoličke i muslimanske veroispovesti.
Crna Gora je bila deo Srpske despotovine, sve dok nije osvajanjem juga Srbije od strane Osmanlija 1455., odvojena od ostatka zemlje. U to vreme bila je pod vlašću Brankovića. Iz ove deobe potiče nastanak dve odvojene države, koje su bile odvojene više od tri i po veka, što dovodi do stvaranja izvesnih razlika među njima.
Između ova dva naroda postoji bratstvo i zajedništvo i dugo se smatralo u 19. i 20. veku da su jedan narod, zato su i zanimljivi međusobni odnosi ove dve zemlje.
Slabljenjem Osmanske imperije imamo jako nacionalno buđenje naroda Balkana , a pre svega Srba i Crnogoraca kao i njihovu jaku želju za ujedinjenjem ova dva naroda. Prvim srpskim ustankom počinje proces stvaranja srpske države pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. U ta vremena buđenja nacionalne svesti, odvija se i crnogorsko nacionalno buđenje ali pod srpskim imenom.
Naravno da ništa u životu nije idealno, ni ta borba za ujedinjenje i oslobođenje od Osmanske vlasti. Osim protivnika Turaka, kasnije Austro-Ugara, najveći problem je bila politika i pitanje koja će dinastija biti vladajuća? Za prevlast su se borile tri dinastije, Petrović, Karađorđević i Obrenović, a od 1903. samo Petrović i Karađorđević. Kralj Nikola, tada još uvek knez, nije voleo Obrenoviće, jer je udao svoju kćer knjeginu Zorku za Petra I Karađorđevića, može se reći da je on bio jedan od inicijatora za ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage. Ubistvom kraljevskog para Obrenović nisu se smirivale tenzije između dve preostale dinastije. A narod? Narod kao narod kada je trebalo da gine za oslobođenje i ujedinjenje uvek se rado odazivao da pomogne svojoj braći sa obe strane granica. Na kraju nakon svih pregovara i diplomatskih misija znalo se da samo jedna dinastija može nadvladati i da bude hegomen u ujedinjavanju ova dva bratska naroda.

Autor: Nemanja Zdravković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *