Rat u Ukrajini umnogome je izmenio svetsko tržište i načinio da se uloge na tom polju znatno izmene.
Poljoprivreda?
Srpski poljoprivrednici su morali da već kreirane planove za 2022. godinu menjaju u skladu sa situacijom, nimalo povoljnom, pritom pitanje izvoza je bilo i goruće je.
Uzevši u obzir i to da su se prilike na tržištu, sama proizvodnja, uslovi proizvodnje i potrebe stalno menjale, ne mogu se sve poteškoće sa kojima se poljoprivrednici suočavaju okarakterisati kao posledica rata u Ukrajini.
Na primer, ove godine je iskorišćeno 950.000 ha zemljišta za sadnju kukuruza, 70.000 ha manje nego prošle godine. Pritom takva diskrepanca u količini kukuruza sa prethodnom godinom nema dirketne veze sa pomenutim sukobom. Dok, na primer, suncokret i uljarice dobijaju na značaju, baš zbog sukoba koji onemogućava uvoz pomenutih iz Ukrajine i Rusije (250.000 ha suncokreta, 30.000 ha više nego prošle godine).
Izvoz jabuka je doveden pod veliki znak pitanja, jer su poljoprivrednici iz Srbije bili prinuđeni da alternativno tržište pronađu u Indiji. Zbog troškova transporta poljoprivrednici insistiraju na traženju tržišta geografski bližeg Srbiji.
Veliki problem, u očima Brisela, počiva na sporazumu iz jula 2021. godine kojim je ustanovljen bescarinski izvoz i uvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom. Pritom, 5,4% je ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije, dok je najveći ekonomski partner Srbije EU.
Uzevši u obzir druge poljoprivredne kulture, na primer povrće koje stiže u rano proleće, ove godine zahteva više novčanih sredstava zarad kvalitetnije proizvodnje, samim tim i propisanih uslova, a troškovi dostižu zaista visoke kvote.
S druge strane, na primer uzevši malinu, prošlogodišnja cena je bila jedna od najviših, ako ne i najviša u istoriji, dok se za ovu godinu planira zadržavanje cene od 400 dinara pa nagore, ali cena dnevnice berača biva bezmalo udvostručena, te ove godine pojedine grupe berača traže naknadu od 8.000 dinara… Cene djubriva i ostalih sredstava koje bi trebalo da poboljšaju prinos i sačuvaju biljku su znatno skočile. Pritom, proivođači maline i ne zavise toliko od samog sukoba u Ukrajini, kao na primer kolege koje proizvode jabuke, jer najveći uvoznici maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija i SAD. Sam nedostatak ovog jagodičastog voća cenu kotira tako visoko, ali nije sve ni najsjajnije u samoj Srbiji po pitanju proizvodnje, jer količina maline je iz godine u godinu sve manja.
Pitanje transporta je takođe aktuelno, cene goriva su dostigle enormne razmere. Posledneg petka ustanovljene su nove cene, gde je maksimalna cena evro dizela ustanovljena na 206,2 dinara, a evro premijum BMB 184 dinara.
Definitivno da pojedine stavke bivaju univerzalni problem za sve poljoprivrednike, dok samo tržište nekome u ovom slučaju daje, a nekom isključivo stvara poteškoće (primer maline i jabuke).
Pitanje osnovnih životnih namirnica, prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića se ne dovodi u pitanje, hrane čak ima i za izvoz. Poljoprivrednici su u tekućoj godini, prema rečima ministra, dobili po 8.000 dinara po hektaru obradive zemlje (mleka i pšenice ima za izvoz, dok pojedine farme nestaju, druge nastaju, što je izrazito aktuelno sa farmama koza).
Čitav pregled stanja u kom se nalaze poljoprivrednici iz Srbije, jasno je da nije potpun, ali posledice koje rat ima će se tek sagledati u dogledno vreme. Svakako, kao i uvek, pojedine grupe i države trljaju ruke, dok se drugi bore za golu egzistenciju.
Autor: Miloš Simeunović
