ČIJA SU KURILSKA OSTRVA?

Politika

Kurilska ostrva su vulkanskog porekla i čine arhipelag koji se nalazi u Sahalinskoj oblasti. Čine ih 59 ostrva, većinom sa aktivnim vulkanima. Prostiru se od poluostrva Kamčatka (Rusija) na severu, do ostrva Hokaido (Japan), na jugu. Okružena Ohotskim morem i Tihim okeanom (Pacifikom), čine jedan od najatraktivnijih, ali i najopasnijih ostrva na svetu. Zbog čestih vulkanskih erupcija, Kurili su nepogodni za život. I ime su dobila po dimu koji se vidi iznad njih. Uz erupcije, česti zemljotresi i cunamiji su uticali da se broj stanovnika znatno smanji i da kuće ostanu puste. 

    Sporna situacija oko Kurilskih ostrva je sukob između Rusije i Japana. Koreni sukoba ove dve zemlje sežu u daleku prošlost. Starosedeoci Kurila nisu ni Rusi, ni Japani, već narod Ainu. Ainu narod se postepeno asimilovao pod uticajem Japanaca. Vremenom su poprimili japansku kulturu, a danas i žive u Japanu. U ruskim spisima se Kurili prvi put spominju u 17. veku, iako su ruske ekspedicije bile i ranije ovde prisutne. Japan pominje Kurilska ostrva takođe u 17. veku. Sporne teritorije su četiri ostrva- Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai. 18. vek je najaktivniji period ruskih akcija na Kurilima. Osnovana je prva crkva- Crkva Sv. Nikole i otvorena je prva škola za podučavanje naroda Ainu. Katarina II je izdala dekret kojim se svi stanovnici koji su prihvatili rusko državljanstvo oslobađaju poreza. Na Urupu je osnovano prvo stalno rusko naselje. Zatim je japanska vlast naredila da se na ostrvima Kunašir i Uturupu postave stalne vojne formacije. Na ostrvu Hokaido je osnovano prvo japansko naselje. Narednih godina su se dešavali sukobi Rusije i Japana, da bi sredinom 19. veka Japan jednostrano proglasio vlast nad Kurilima i Sahalinom. Ruski predstavnik Putjatin se, 1853. godine uputio u Japan, kako bi se razmatralo pitanje podele granica Kurilskih ostrva. 1855. godine je prvi put sklopljen sporazum ove dve zemlje. Granica je postavljena između ostrva Urup i Uturup. Drugi, još bitniji ugovor, je potpisan 1875. godine, kojim je Rusija ustupila Japanu centralni i severni deo ostrva, sa zahtevom da Japan ne preuzima Južni Sahalin. 

U međuvremenu, situacija je bivala sve zategnutija. Rusija i Japan ulaze u rat oko Mandžurije i Severne Koreje. Rusija je izgubila rat i pored ostalog, predala i južni deo Sahalina. Rusija je period Drugog svetskog rata iskoristila na najbolji mogući način. Pripojena su joj Kurilska ostrva i postala deo Sovjetskog Saveza, čiji je naslednik Rusija. Japan ističe da su četiri sporna ostrva njegov neotuđivi deo i da ih je Rusija bespravno otela, dok je stav Rusije suprotan. Deklaracijom o miru 1956. godine, bilo je predviđeno da se ostrva Šikotan i Habomai vrate Japanu, ali do akcije nije došlo. Poslednja reč Japana je da želi sva četiri ostrva. 

Sadašnja situacija nije mnogo drugačija. Vladimir Putin i bivši japanski premijer Šinzo Abe su pokušavali da dođu do kompromisa, da se sklopi mirovni sporazum i pokrenu stare priče o podeli, ali je Putin ostao čvrstog stava, pozivajući se da su deo Rusije. Zbog sadašnje situacije u Ukrajini, Japan je osudio agresiju Rusije, uveo sankcije i time su zatvorena vrata mirovnim sporazumima. Ruske diplomate ne žele da u sadašnjoj situaciji i sa tim stavom Japana pregovaraju o bilo kakvim sporazumima. Time se trenutno stavlja tačka na podelu Kurilskih ostrva i ona su, za sada u sastavu Rusije.

Autor: Nevena Rajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *