ećina ljudi oseća napetost kada je polaganje ispita u pitanju. Međutim, neki studenti imaju veći stepen anksioznosti nego drugi. Anksioznost je stanje koje karakterišu osećaji poput uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, mišićna napetost i unutrašnji nemir. Osoba koja je anksiozna često ima osećaj da će „eksplodirati“, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto „fatalno“. Anksioznost najčešće nije vezana za konkretan objekat ili osobu, ali se vezuje za određene situacije. Ispitna anksioznost je iskustvo osećanja intenzivnog straha ili panike, pre ili tokom usmenog ispitivanja ili pisanja ispita. Glavni simptomi anksioznosti uključuju ubrzan rad srca, vlažne dlanove, ubrzano disanje, stomačne probleme, suvo grlo i ukočenost mišića vrata ili ramena. Ispitna anksioznost može ometati Vašu sposobnost da pokažete svoje akademske i kognitivne sposobnosti. Razlog zašto se ispitna anksioznost javlja mogu biti neki zdravstveni ili psihološki problemi. Možda student ima nisko samopouzdanje ili negativnu sliku o sebi. Moguće je i da mu se ne dopada gradivo, profesor ili predmet. Student može osećati anksioznost i ako je određeni predmet već nekoliko puta padao, pa sada ponovo izlazi sa negativnim iskustvom od ranije. Anksioznost se dešava i kada je student ispit pripremao malo vremena i potpuno je savladan količinom informacija. Ako ste pronašli sebe u nekom od ovih primera, treba odmah da znate da niste bolesni i da ovo stanje nije ozbiljna dijagnoza. Međutim, bilo bi dobro da prevaziđete ovaj izazov, jer ispitna anksizonost može dovesti do opšte anksioznosti, što je potpuno druga tema i malo veći problem. Ne brinite, većina studenata se bori sa ovim osećajem, a svako je pobedi na sopstveni način. Imajte na umu da imamo dve vrste anksioznosti: 1. Učenici koji imaju nizak stepen anksioznosti mogu se osećati nervozno zbog predstojećeg ispitivanja, ali i dalje mogu da se usredsrede na pitanja koja su postavljena tokom ispita. Ovi studenti obično nisu pogođeni uznemirujućim mislima, već samo osećaju povišen stepen nervoze, što lako sebi objasne kao normalnu pojavu. 2. Studenti koji doživljavaju visoku anksioznost pokazuju neposrednu anksioznost kada su izloženi situaciji koja ih plaši. Oni pokušavaju da izbegnu situaciju tako što se ne pojave na ispitu, ili mogu da izdrže ispitivanje, ali uz napornu borbu sa svojim umom i živcima. Visoka anksioznost može da izazove osećaj panike, zbog kog student često odustane od polaganja. Vodimo lude i brze živote, bombardovani smo informacijama sa raznih strana, imamo pregršt obaveza i gotovo nimalo vremena za opuštanje. Čak i naši pametni telefoni zablokiraju kad su prebukirani aplikacijama i informacijama, pa kako ne bismo mi. Ukoliko studenti imaju veliki nivo nervoze pre ispita, oni bi se trebali uključiti u strategiju samodiscipline tokom predispitnog perioda, tako što će voditi računa o spavanju tokom noći, ishrani, vežbanju i primeni nekoliko opuštajućih rutina. Studenti ponekad zaboravljaju ove male korake, jer dopuste da ih obuzme agonija iščekivanja ispita i previše razmišljaju o negativnim scenarijima, koji se najčešće nikad ne dese. Ako ste već primetili da ste anksiozni, ne hranite svoj izazov plašeći sebe strahom od straha. Primenite neku tehniku opuštanja uma i gledajte kako vaš strah čudotvorno nestaje. Navešćemo neke tehnike opuštanja kako bismo pomogli što većem broju studenata: 1. Opuštanje – nije važno da li je to topla kupka, opuštajuća muzika, meditacija, joga, knjiga ili nešto drugo što se vama dopada, važno je da vas ove aktivnosti stavljaju u sadašnji trenutak; 2. Vizualizacija – naš um ne razlikuje da li mi nešto zamišljamo ili to stvarno doživljavamo, on stvara atmosferu onoga o čemu mislite, zato zamišljanje pozitivnih scenarija ima ogroman učinak u pobeđivanju nervoze; 3. Zaboravite prethodna loša iskustva – ako ste imali neki loš ispit, lošu ocenu, lošeg ispitivača, pokušajte da ne mislite na to iskustvo pred svaki sledeći ispit. Taj negativni trenutak je prošlost!! 4. Spremite se za ispit – ništa ne pomaže vašem samopouzdanju i miru više od činjenice da ste zaista učili i naučili gradivo koje vas očekuje na ispitu; 5. Ne čekajte ispit u paničnoj grupi kolega – čekajte ispit u atmosferi koja vama prija, uradite nešto što će vam pomoći da zadržite smirenost i da disciplinujete svoje misli; 6. Meditirajte – nije Vam potrebna plaža da biste meditirali, to možete bilo gde i bilo kada, samo treba da naučite da umirite svoje misli; Važno je da znate kako se osloboditi od stresa i nervoze jer tako možete da budete bolji ljudi. Umesto da trošite energiju na borbu sa lošim osećanjima, bolje je usmeriti je na postizanje ličnih ciljeva. Usportite tempo. Za smanjenje stresa, ponekad je dovoljno odvojiti minut za sebe!
Autor: Milica Milojković
