Zahtev za članstvo u NATO je podnet 18. maja, pored svih špekulacija o tome da do toga možda neće doći, sada je definitivno. Saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Kako prenosi Tanjug, Stoltenberg je pozdravio zahtev Finske i Švedske da se pridruže najvećem vojnom savezu.
„Srdačno pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri. Ovo je dobar dan u kritičnom trenutku za našu bezbednost“, rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je od ambasadora dve zemlje primio prijavna pisma, prenosi AP.
Te dve zemlje su se odlučile na takav potez zbog rata u Ukrajini. Ova odluka odjeknula je u javnosti i mnoge začudila jer su Finska i Švedska zastupale neutralnost. Finska je bila neutralna gotovo sedamdeset godina, obe zemlje veoma su poštovale mir i članice su NATO-ovog Partnerstva za mir. Švedska dugo nije ratovala i dugo je bila izvan svih vojnih i diplomatskih strateških poduhvata.
Njihov zahtev sada čeka na odobrenje od strane svih 30 država članica Alijanse. Očekuje se da će taj proces trajati oko dve nedelje. One bi mogle postati članice već u roku od nekoliko meseci jer NATO želi da se proces ubrza zbog pretnji koje dolaze iz Rusije.
Iako se Erdogan, predsednik Turske, protivi ovoj odluci, što dodatno komplikuje stvari.
Kako RTS navodi, Moskva poručuje da njihovo članstvo u Alijansi ne menja bitno stvari, ali se povlači iz Saveta Baltičkih zemalja.
Ovaj potez Finske i Švedske nikako ne ide u korist Putinu– NATO će biti neposredno blizu rusko-finske granice, koja se proteže na 1.340 kilometara šuma i jezera.
Ono što se postavlja kao pitanje jeste da li su sada Finska i Švedska bezbednosno ugrožene dok ne postanu članice NATO-a i kakve će posledice doneti ova novina za ceo svet?
Autor: Milica Šolaja
