Na današnji dan rođena je Desanka Maksimović

Društvo

Desanka Maksimović (1898 —1993), rođena je u Rabrovici kod Valjeva, a preminula je u Beogradu. Bila je srpska pesnikinja, suplent u Učiteljskoj školi u Dubrovniku, profesor Prve ženske gimnazije u Beogradu i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bila je najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Zbog poslovnih obaveza svog oca, porodično su se morali preseliti u Brankovinu, gde je i provela detinjstvo. Završila je Valjevsku gimnaziju. Godine 1919. upisala je Filozofski fakultet u Beogradu, Odeljenje za uporednu književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Njen suprug bio je glumac i pesnik Sergej Slastikov.

Objavljivala je knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovetke, romanane i putopise. Godine 1920. objavila je svoju prvu pesmu u časopisu „Misao”.

Učestvovala je u prevođenju knjiga ruskih klasika, a osim sa ruskog, prevodila je poeziju sa slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. 

Njeni prijatelji bili su najznačajniji umovi srpske kulture, a to su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović. Njena učenica bila je i poznata srpska pesnikinja Mira Alečković.

Njene najpoznatije knjige pesama su: „Vrt detinjstva“, „Paukova ljuljaška“, „Otadžbino, tu sam“, „Vetrova uspavaka“, „Pesme iz Norveške“, „Ničija zemlja“, „Đačko srce“, „Tražim pomilovanje“, „Nebeski razboj“ itd.

Desankine najpoznatije pesme su: „Krvava bajka“, „Tražim pomilovanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Molitva za ljubav“, „Opomena“, „Na buri“, „U ropstvu“ i dr.

Svoje putopise je zapisivala u Španiji, Italiji, Americi, Kanadi, Sovjetskom Savezu, Norveškoj i Australiji.

Poznata je po svojim aforizmima i mudrim mislila, koje je govorila o detinjstvu, ljubavi i rodoljublju i pesničkom stvaranju.

„Mislim da deca i oni koji tek izlaze iz detinjstva ne vole da poveravaju starijima svoja osećanja. Njima su njihove prve tajne lake i slatke i čini im se da bi razgovor o njima mogao poremetiti neku lepotu“, kaže Desanka.

„U ljubavi je najlepše da se sanja, čeka i da se čuva tajna. Ko nije prošao kroz to nije voleo. Ko nije sposoban da se žrtvuje, da pregoreva nema dara za ljubav. Ko nije patio i plakao nije voleo.“

„Spokojstvo koje pesnik oseća posle ispevane pesme ima dušu dušu šumskog mira.“

Predsedništvo SFRJ je 1988. godine pesnikinji dodelilo Orden jugoslovenske zastave sa lentom zbog predanosti književnom radu koji traje sedamdeset godina. Naredne godine u Valjevu je podignut spomenik Desanki Maksimović koji je radio vajar Aleksandar Zarin.

Godine 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleži osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimović”. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivač i nosilac te institucije.

Autor: Maja Đurđević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *