Savremeno društvo teži demokratiji, vladavini prava i postovanju nejednakosti među ljudima. 20-ti vek su prožimale ideologije totalitarnog karaktera – nacizam, fašizam i komunizam. Sve tri su imale osnovne odlike: ubijanje protivnika, gušenje opozicije, prividno uzdizanje iz siromaštva i kult ličnosti. Takva ideologija je u početku zaživela, jer je narod bio gladan, pogotovo za vreme ratova, iscrpljen i trebalo je preporoditi takve pale nade ljudi. Možda, da su bile drugačije okolnosti, nijedna od njih ne bi zaživela intenzitetom kakav znamo i nanela nemerljive žrtve. Jedne od vodećih zemalja komunizma su bile zemlje SSSR-a, koji se kasnije, 1991. godine, raspao.
Tadžikistan je jedina zemlja bivšeg SSSR-a koja je u malom procentu dozvolila Rusiji da smanji uticaj islama. Takođe je zemlja u kojoj se beleži najmanji napredak, u odnosu na druge članice SSSR-a. Siromaštvo je bilo osnovna odlika Tadžikistana. 70-ih godina prošlog veka, propagiranje islamskih odreda, različitih delova Tadžikistana, postaje glavna odlika ove zemlje i postepeno se politika usmerava protiv SSSR-a.
Raspadom SSSR-a, Tadžikistan postaje Republika Tadžikistan. Nakon nezavistnosti izbija gradjanski rat sa navodnim finansiranjima Irana i Rusije. Počinje masovno iseljenja Rusa i ostalih nemuslimanskih naroda. Od tad praktično prestaje da postoji opozicija i na čelo države dolazi Emomali Rahmon. Emomali zvanično vlada od 1992. godine, a 2020. ponovo postaje predsednik sa 90,9 % glasača. Ukoliko ispuni svoj mandat u narednih 7 godina, postaće vladar sa najdužom vladavinom od svih bivših sovjetskih država sa preko 30 godina na vlasti. Izbori u Tadžikistanu se smatraju nepravednim i jednostranim. Jedina opozicija je stranka Islamske obnove koja je optužena za terorizam i smanjio se broj njenih pristalica. Gušenje bilo kakvih sloboda građana je protivustavno, protivzakonito, protiv svakog imalo moralnog uređenja.
Jedna od glavnih odlika totalitarizma je uvodjenje zakonskih ograničenja koja se tiču državnih ili religiskih odredbi. 2005. zabranjena je marama u sekularnim školama. Žene ne smeju ulaziti u džamiju i muškarci ne smeju nositi bradu. Decu mogu podučavati samo domaći kadrovi. Svako ko je studirao u inostranstu je pod strogim nadzorom države. Zatvorene su brojne džamije, a deci je zabranjeno da uče o religiji osim ako sami to ne zahtevaju. Tadžikistan se često poistovećuje sa Severnom Korejom. Vladavina jednog čoveka dugi niz godina, praktično nepostojanje opozicije, eliminisanje protivnika, duboko siromaštvo i narod koji ne vidi izlaz, već da, ako nije uspeo da emigrira, ostane i pridržava se nametnutih pravila.
Sukobi koji su aktuelni sa Kirgistanom, navodno zbog pijaće vode, a kasnije se proširila vest da je zbog kamera na granici, dokazuju da Tadžikistan nema nameru da okonča svoja neprijateljstva i da proba na drugi način da dođe do uređenja koje će biti barem podnošljivo za Tadžikistance. Ulaganjem u vojsku i održavanjem vojske u stanju pripravnosti na granici, ne uliva poverenje razrešenja sukoba u skorije vreme.
Autor: Nevena Rajić
