Odnos Srbije i Rusije intrigira srpsku javnost od prvih kontakata ove dve zemlje. Često se čuje izraz ,,Rusi su naša braca“ ili ,,Uvek su bili na našoj strani“, ali da li je Rusija zaista pratila isključivo naše interese ili je gledala svoje, a usput pomagala i nama? Činjenica ima mnogo. Srbija je kroz istoriju više puta napadana, često je bila meta velikih svetskih sila, okretala se Rusiji, pa se okretala od nje, ali je svakako Rusija uvek bila u pozadini, nekad burno reagujući, nekad samo rečima. Kroz činjenice i istorijski potkopane događaje se može, u kratkim crtama, odnos ove dve hrišćanske zemlje izanalizirati kroz duži vremenski period.
Početak srpsko-ruskih odnosa
Srbiju je u 14. veku zadesilo osvajanje Turaka Osmanlija, koji su vekovima vladali Srbijom. Srbija je izgubila svoje uređenje, država praktično nije ni postojala. Ugledne porodice, među kojima su i Jakšići, udaju svoje ćerke za ruske vladare. Ana Jakšić se udala za dedu Ivana Groznog, koji je prvi ruski car. Ovo su temelji odnosa Rusije i Srbije, koji su se nastavljali srpsko-ruskim brakovima. Za to vreme, u Srbiji, narod je jedini izlaz video u seobama. Dve velike seobe Srba su prouzrokovale pomeranje Srba sa juga na prostore Južne Ugarske, a kasnije i u Rusiju. Srbi su molili Ruse da pošalju pomoć, jer će izgubiti svoje pismo, jezik i veru. Rusija salje svoje prosvetitelje i počinje era ruskoslovenskog jezika (XVIII vek). Dva istaknuta pisca, Jovan Rajić i Zaharije Orfelin su pisali upravo ovim jezikom. Rusija je u ovom periodu pružila utočište Srbima iz Južne Ugarske, a brojni srpski vojnici su dobijali kuće i imanje u zamenu za odbranu granica.
Period ustanaka u Srbiji
Prva polovina 19. veka je bila turbulentna za obe zemlje. Osmanlije su vršile do tada nezabeležen teror nad srpskim stanovništvom, što je narod nateralo na Prvi i Drugi srpski ustanak, dok je, sa druge strane, to bio period velikom osvajanja Napoleona, na čijem se putu našla i Rusija. Rusija je, držeći stranu Srbiji, u tom trenutku u nedovoljnoj meri, zapretila Turskoj i kasnije povela rat protiv nje. Pošto je Rusija, pod pritiskom Napoleona, morala da odloži borbene aktivnosti, Srbija je ostala na cedilu. Osećala se izdatom od strane Rusije. Međutim, Rusija ponovo ratuje protiv Turaka i potpisuje Bukureški mir, 1912. godine, sa Turskom, u kome se Srbiji garantuje autonomije. Srbi su se opet osetili izdanima , jer nisu verovali miru sa Turskom. Kasnije se ispostavilo da su se strahovi obistinili i ustanak je ugušen. Drugi srpski ustanak je stabilnije vođen, sa dvostrukom vlašću Miloša Obrenovića i Marašli-ali paše, pa su Rusi pritekli u pomoć 1976. godine u velikom srpsko-turskom ratu, postavljajući Turskoj ultimatum, gde su se morali dogovoriti sa srpskim opštinama oko autonomije. Rusija se nije tu zaustavila i napala je Tursku. Ovaj rat se završio Sanstefanskim mirom, kojim je Rusija upravljala. Veliko proširenje Bugarske je izazvalo ogorčenje Srbije i preokret rukovodstva Srbije u odnosu sa Rusijom. Na Berlinskom kongresu 1878., Srbija je proglašen nezavisnom državom sa četiri pripojena okruga, ali je narod ovaj potez Rusije gledao kao na veliku izdaju.
Svetski ratovi i period Hladnog rata
Kada je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Rusija je pružila pomoć. Poslala je finansijsku, vojnu i civilnu pomoć. Pretenzije Austro-Ugarske i Nemačke su pretile osvajanjem Balkana, što Rusiji nikako ne bi odgovaralo. Izbijanjem Boljševičke revolucije u Rusiji dolazi kraj carskoj Rusiji i postavljaju se temelji za stvaranje SSSR-a. Poslednji ruski car Romanov je sišao sa prestola i Rusija je morala da izađe iz rata. Tada je prekinut odnos naše vlade i vlade SSSR-a. Za vreme Drugog svetskog rata, dve velike sile, SSSR i SFRJ, bacaju svoja koplja i oslobađa se teritorija Jugoslavije. Kasnije politike Staljina i Tita utiču na zaoštrenje odnosa ove dve sile. Obe su bile komunističke zemlje, ali oštro sukobljavanje Tita i Staljina je rezultovalo okretanju leđa dveju država.
Noviji period srpsko-ruske istorije
Završetkom Hladnog rata, obe države su se raspale i usledile godine krize i za Rusiju i za SRJ. Bombardovanje Srbije od strane NATO-a je izazvalo oprečne reakcije. Rusija je svojim stavom jasno izrazila protivljenje NATO agresiji. Srbi su očekivali veću podršku. Rusi su poslali mirovne snage na Kosovo i to je privremeno ulilo nadu. Međutim, snage su povučene 2003. godine, što je izazvalo veliko zaprepašćenje, jer su Rusi smatrani svetlom tackom u borbi protiv NATO-a. Kasnije promene u politici naše zemlje, pad Miloševića, dolazak Srpske napredne stranke bitno menja odnose sa Rusijom.
Za vreme vlasti Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, odnosi dve zemlje da zasnivaju na velikim ugovorima, prodaji NIS-a ruskom Gazpromu… Ugvorena je izgradnja gasovodnog sistema ,,Južni tok“, od koga su Rusi odustali 2014. godine, pod izgovorom da se ne usklađuju sa Evropskom unijom. Srbija nije imala pravo da išta kaže. Ipak, Rusija je ekonomski blisko povezana sa Srbijom, posebno po uvozu i izvozu.
Mnogi naši sugrađani, ne znajući ništa o našoj zajedničkoj istoriji, Rusiju smatraju zemljom izbaviteljem, sestrom, Ruse braćom, dok kod Rusa taj osećaj nije toliko izražen, verovatno zato što su oni štitili slabiju zemlju. One koji nisu upućeni u potpune činjenice, ne možemo kriviti. Sa druge strane, postoje oni koji i kada čuju sve istorijski dokazane činjenice, i dalje slepo veruju Rusiji i uživaju u njenoj zaštiti. Rusija nam je pomagala u oba rata, to je činjenica koja se ne spori. Ona je takođe prolazila kroz periode tranzicije i velike krize, iz kojih se uvek izvlačila. Potrebno je zapamtiti da svaka suverena država gleda prvenstveno svoje interese i kako da svoju ekonomiju poboljša i narod nahrani. U jednom trenutku će neke dogovore smatrati ključnim, u drugom manje bitnim, ukoliko to ne odgovara njenoj politici. Da li nas je Rusija izdala ili su ipak bitnije njene pomoći, to će se tek videti, jer smo sada partneri i imamo korektne odnose. Kroz istoriju smo se mnogo puta uverili da bratske reči izblede, čim su interesi jedne zemlje, obično jače, promenjeni. U svetu hegemona jednostavno moramo prihvatiti činjenicu da svaka zemlja gleda sebe, ma koliko dobre odnose imala sa drugima.
Autor: Nevena Rajić
