„Nebo se otvorilo“ je jedna od čuvenih rečenica po kojoj ste najviše ostali upamćeni. Prošle godine ste objavili knjigu pod istoimenim nazivom, na šta Vas danas asocira ta rečenica?
Nebo se otvorilo više ne asocira na radost zbog neponovljivog sportskog uspeha Crvene zvezde, kada je sam Bog, ma šta to značilo, odveo beogradski klub do najvećih fudbalskih visina. Danas „Nebo se otvorilo“ asocira na ratni požar koji je zahvatio državu čiji je šampion Zvezda bila, i to neposredno posle njenog osvajanja titula prvaka sveta i Evrope. Taj rat je u balkanskom vilajetu vratio točak istorije unazad. Jer nacionalisti i religijski kvazifanatici svih boja, vratili su svojim nacijama plemenski identitet. Baklanske atletske i sportske igre na kojima su svake godine učestvovali sportisti iz Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Turske i Albanije, pretvorene su u ratničke igre južnoslovenskih plemena iz bivših jugoslovenskih republika. Time se nebo nad Jugoslavijom zatvorilo.
Krajem prošle godine na Cetinju ste imali promociju svoje knjige „Nebo se otvorilo“, međutim čini se da je Vaše utiske više okupiralo samo Cetinje nego promocija?
Verujem da ste takav utisak stekli na osnovu komentara koji sam po povratku sa Cetinja objavio u svojoj emisiji „Sportsko-politička galaksija“ i u listu Danas. Naslov komentara je bio „Crnogorci nisu Srbi a još manje komunistička kopilad“ kako je crnogorsku naciju krstio litijanac Amfilohije Radović. Bio sam zaista inpresioniran onim što sam doživeo, čuo i video na Cetinju. Ali isto tako i promocijom moje knjige u biblioteci Njegoš, koja postoji još od 1868. godine. Ovo je prilika da se zahvalim književniku Borislavu Cimeši, koji je govoreći o mojoj knjizi rekao i ovo: „Pred nama je kultna, bestseler, ustvari hit knjiga „Nebo se otvorilo“. Ovim delom autor se predstavlja kao slobodan čovek i kritičko kreativni um. Pred nama je bard istine, istinoljub, branitelj prava i pravde, svojevrsni ombudsman i istaknuti predstavnik savremene intelektualne i emancipatorske Srbije“. Kad o sebi i svom delu čujete ovakve reči za nezaborav, ne možete biti indiferentni, samo je pitanje forme kojom čete svoju impresiju izraziti. Zato sam vam zahvalan na ovom pitanju.
Danas često kažu da se politika u sve meša pa i u „najvažniju sporednu stvar na svetu“, u kojoj meri su danas politika i sport povezani i koliko sama politika utiče na celokupnu sportsku scenu?
Raspadom bivše velike države, umesto jednopartijske dobili smo višepartijsku diktaturu. Umesto demokratije, političari su politizacijom života uveli u svim bivšim jugoslovenskim republikama grozničavo strančarenje i preskakanje života. Tabloidni mediji su sredstvo kojim se ta formula realizuje, Srbija se guši u tabloidnom glibu primitivizma, neznanja i nesposobnosti. Pod plaštom politike cvetaju korupcija, kriminal, pljačka i najbrutalnije otimanje državnih i javnih dobara, a vrhunski sport i fudbal, drže se pod kontrolom radi izvlačenja budžetskih sredstava i njihovo prelivanje u džepove političara. Od tzv. najvatrenijih navijača, istim tim novcem politikanti prave paravojne odrede spremne da tu i takvu, po društvo razornu politiku brane i po cenu ubijanja. To je stvarnost u kojoj danas živi Srbija pa i njen sport.
S obzirom da od maja 1972. godine radite na RTS-u, kako cenite današnje sportske komentatore na „Vašoj“ televiziji?
Ja sam čitav svoj radni vek od 1972. proveo u toj medijskoj kući koja se do raspada Jugoslavije zvala Radio-televizija Beograd. U to vreme postojali su kriterijumi po kojima se napreduje u profesiji od novinara saradnika i reportera, do komentatora i urednika. To je važilo do raspada Jugoslavije kada je Miloševićev režim oterao sve one koji nisu podržavali njegovu politiku i na mesto tih iskusnih, vrednih novinara i urednika doveo poslušnike. Od tada ne gledam čak ni sportske prenose, pa nemam nikakvo mišljenje o današnjim reporterima.
Kako komentarišete srpski fudbal danas?
Srpski fudbal deli sudbinu društva koje je u pravom haosu i agoniji jer ne postoje više institucije koje čine državu. Srbija nema Vladu, nema Parlament, nezavisno sudstvo. O svemu odlučuje bez ikakve odgovornosti, jedan jedini čovek koji se zove Aleksandar Vučić. Taj čovek se razboleo od neograničene vlasti. A što se fudbala tiče ta njegova bolest se zove kompleks niže vrednosti, jer mu, kao huliganu sa severne tribine Zvezdinog stadiona, nisu dali ni da bude vođa Delija na Novom Beogradu. Kažu da nije bio dostojan za ulogu vođe. Zato je on danas i predsednik Saveza i predsednik Zvezde i selektor reprezentacije. To se vidi po tome što se funkcioneri, treneri i većina igrača kunu u njega. Direktor Zvezde čak izjavljuje da Vučićev duh lebdi iznad Marakane. Pod tim „duhom“ u srpskom društvu pa i fudbalu caruje kriminal. Šta dalje da pričamo kad je njegov bivši šef privatnog obezbeđenja ubica Velja Nevolja, imao svoj štek u prostorijama bivšeg restorana „Stadion“ na Partizanovom stadionu. Ili kad ratni zločinac Kapetan Dragan postaje počasni član Crvene zvezde.
Kakvo je Vaše mišljenje o Nenadu Bjekoviću, novom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije?
Nenad Bjeković nije predsednik jer od ostavke Slaviše Kokeze 22. marta 2021. godine Savez nema predsednika. Njega i sve ostale funkcionere pa čak i selektora Stojkovića, doveo je u Savez taj bivši perač automobila, zatim telohranitelj i na kraju kum Aleksandra Vučića. Zato ih ja sve zovem kokezijancima a srpski fudbal je po analogiji fudbal Kokezanije. Nenad Bjeković je nestatutarni v.d. predsednika i to najbolje ilustruje stanje u nekada najpopularnijem sportu. Naime, Bjeković je morao doživotno biti udaljen iz fudbala onog časa kada je jedan bivši član Uprave Partizana na sudu rekao da je sa njim kupovao utakmice Partizana dajući sudijama novac u kešu.
Pored Novaka Đokovića, šta je to na šta bi Srbija trebalo da bude ponosna?
Novak Đoković je „Božja čestica“ srpskog sporta, ali u principu sport je najuspešnija oblast društvenog života u Srbiji. Vaterpolisti, košarkaši i košarkašice, odbojkaši i odbojkašice, u poslednje vreme i rukometaši i rukometašice, spadaju u svetski vrh. Da i ne pominjemo pojedinačne uspehe Milice Mandić, Jovane Prijović, Ivane Španović (Vuleta) i mnoge druge.
Jutjub kanal pod nazivom “Sportska galaksija, direktno i bez pardona” na kom ste jednom nedeljno najčešće govorili o politici I kritikovali aktuelni režim, ugašen je odmah nakon emisije „Lažni izbori su za Srbiju biti il ne biti”. Smatrate li da je baš zbog te emisije Vaš kanal ugašen od strane vlasti?
Ja sam još i dobro prošao sobzirom da su mnogi u Srbiji završili u zatovru samo zato što su na društvenim mrežama govorili ili pisali istinu o srpskom samodršcu.
Koji je Vaš savet za buduće mlade novinare?
Pametnim ljudima saveti nisu potrebni a budale ionako ne vredi savetovati.
Autor: Anđela Golijanin
