Međunarodni praznik rada obeležava se svake godine u sećanje na solidarnost i odlučnost radničkog pokreta da se izbore za bolje radne uslove. Na ulicama Čikaga 1886. godine okupile su se stotine hiljada nezadovoljnih američkih radnika, kako bi iskazale bunt zbog nerazvijenog radnog zakonodavstva. Protesti su trajali danima, a trećeg maja došlo je do masovne tuče između radnika koji su pripadali sindikatu i onih koji nisu bili deo te organizacije. Demonstracije su bile čin suprotstavljanja predugom radnom vremenu, malim platama, a želeći da se uspostavi pravednije radno zakonodavstvo, uključujući veću zaštitu na radu. Zanimljivo je da je 1887. godine praznik rada bio uspostavljen kao zvanični praznik, ali u septembru, a Oregon je bila prva američka država koja je ovaj praznik učinila zvaničnim. Tek nakon nekoliko godina, na Prvom kongresu Druge internacionale, odlučeno je da Prvi maj bude „zajednički praznik svih zemalja, kada radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Danas je Prvi maj asocijacija za okupljanje u prirodi uz gozbu, a retko se vezuje za istorijski čin radničkog pokreta.
Autor: Jovana Cerović
