Na današnji dan umro je engleski filmi reditelj Alfred Hičkok (1899 – 1980). Rođen je u Lejtonstounu, a preminuo u Los Anđelesu. Odrastao je u porodici irskih katolika Vilijama i Eme Džejn. Rođen je kao treće, najmlađe dete.
Hičkokovo školovanje je započeto u katoličkom internatu u Londonu. Po smrti njegovog oca, Alfred napušta koledž svetog Ignjatija da bi se upisao u pomorsko-inžinjersku školu. Nakon što je uspešno diplomirao postaje crtač planova i dizajner oglasa u jednoj kompaniji. Nekako u to vreme Hičkok se počinje interesovati za fotografiju i uskoro počinje raditi na filmu. Režiserski debi imao je 1925. godine sa melodramom Vrt zadovoljstva.
Njegova karijera trajala je oko šezdeset godina i sastojala se od preko pedeset filmskih dostignuća. Najuspešniji je bio u režiji filmskog žanra trilera.
Od uticaja na svoje stvaralaštvo, Hičkok je izdvojio dela Edgara Alana Poa, pritom izjavivši:
„Verujem da je njegov uticaj na moje kasnije bavljenje trilerima bio veliki. Ne bih želeo da zvučim neskromno, ali ne mogu da ne uporedim ono što sam želeo da kažem svojim filmovima s onim što je Po želeo da poruči svojim delima. Potpuno neverovatna priča čitaocima je ispričana izuzetno logično, tako da stičete utisak kako bi ista stvar sutra mogla da se dogodi i vama.”
Hičkokovi najpoznatiji filmovi su: Nazovi M radi ubistva, Drž’te lopova, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Sever, severozapad i Psiho. Film Rebeka dobio je Oskara.
Hičkokovi filmovi su prepuni elemenata strave i fantastike i „uvrnutog“ humora. U francuskoj kritici, njegova dela nisu najpre prihvaćena i bila su omalovažavana. Povodom humorne karakteristike njegovih filmova, ali i ličnosti, izjavljuje:
„Slab sam na šale, smislio sam i izveo na hiljade smicalica. Varirale su od onih u osnovi naivnih preko nešto ozbiljnijih, za koje je potrebno uključiti mozak, do pravog sadističkog ponižavanja odabranih žrtvi. Ja sam filantrop i pružam ljudima ono što oni žele, a to je užas i strah.“ – priznao je Hičkok 1966. francuskom kritičaru Fransoa Trifou.
Reditelj je govorio da idealna žena za njegove filmove treba da bude suptilna i hladna plavuša. Smeđokose, Alfredov cilj bio je da njegove glumice postanu likovi jednog stila ‒ Hičkokovog stila. Američka glumica Kim Novak bila je jedna od plavuša kojom je bio opsednut.
Hičkokov film „Rebeka“ (1940) dobio je Oskara 1940. godine. Hičkok je kao producent bio nominovan za Oskara za najbolji film i to za „Sumnju“ (1941). Za najboljeg reditelja bio je nominovan pet puta i to za filmove: „Rebeka“, „Čamac za spasavanje“ (1944), „Začaran“ (1945), „Prozor u dvorište“ i „Psiho“. Godine 1968. primio je počasnog Oskara, a 1980. dobio je titulu viteza.
Autor: Maja Đorđević
