Ako možete da nam kažete u par rečenica, šta je to što Vas najbolje opisuje?
Pre par meseci sam rečenicu jedne moje prijateljice preradio u potpis svog e-maila, a pošto je mnogo ljudi prokomentarisalo kako je taj potpis, baš dobar opis, to je postalo i naziv moje prve knjige – ne baš jednostavan, ali veoma dobar čovek.
Mimo toga, poslednjih 22 godine se nalazim u prostoru između preduzetništva, marketinga i tehnologije, i veći deo stvari koje sam uradio se nalaze upravo negde između ovih tačaka.
S obzirom da ste tvorac najveće internet zajednice na ovim prostorima, koji je Vaš savet za ljude koji žele da naprave svoj biznis na internetu?
Da istreniraju sebe da razmišljaju dugoročno i da svakoj ideji za koju procene da je zaista vredna truda, daju barem godinu dana da počne davati rezultate. Često nas u životu sputaju naša nerealna očekivanja, a možda ne možemo da kontrolišemo šta će se desiti, ali svoja očekivanja možemo.
To se odnosi na sve sfere života, a odnosi se i na svaki poslovni pokušaj. Sjajno je ako nas pogleda sreća i pomogne nam da uspemo uz manje muke nego što je uobičajeno. Internet biznis je prvo biznis pa onda internet, i to znači da je potrebno od starta ga graditi na ispravan način. Planirati, pratiti, prilagođavati se, jer u suprotnom, teško da ćemo stići do dobrog rezultata.
Tako recimo, najbolji način da kreiraš zajednicu oko neke ideje ili proizvoda je da aktivno radiš na tome da svima pokažeš koliko ti je stalo do toga što radiš i koliko je to važno. Da ličnim primerom pokažeš i vodiš ljude. Veoma je teško ostati imun na nečiju ljubav, trud i posvećenost.
Koje su najveće prepreke prilikom kreiranja sopstvenog biznisa na internetu, a koje su prednosti ovog tržišta?
Prepreke kada je pokretanje Internet biznisa su uglavnom vezane za to što je tržište malo, siromašno i nije u skladu sa stepenom razvoja najvećih tržišta. Iako postoji mnogo pozitivnih pomaka u poslednje vreme, i dalje se mučimo sa dostavom / isporukom, i dalje se mučimo sa naplatom putem interneta, naplatom platnim karticama, i pouzeće je i dalje dominantno. I dalje, za mnoge stvari, Internet nije prvi izbor za veliki procenat ljudi, ali ako pogledamo samo par godina unazad, sada smo na mnogo boljem mestu.
Sa druge strane, lepa stvar početka na ovakvom tržištu je što svaki eksperiment i pokušaj koštaju značajno manje nego na nekom većem. Takođe, iako je publike manje, ima ih često sasvim dovoljno za nekog ko je mali, a nedovoljno za velike globalne igrače, pa je postoji mogućnost da se pronađe prostor za uspeh. Naravno, taj uspeh je ograničen kapacitetima tržišta, ali ne moraju sve uspešne priče biti ogromne 🙂
Kako kreirati uspešan lični brend na internetu?
Moj savet svakome ko želi da to uradi, kroz bilo koji od kanala, je da razume kome se obraća i zašto, a zatim da bude autentičan i da vrednost svojoj publici.
Onda na scenu stupa konzistentnost, i ako zaista želite da nešto uradite, napravite plan i ostavite prostor potreban da se plan realizuje. Testirajte, analizirajte efekte onoga što radite, ali pratite i druge i učite od njih.
Ma koliko svako naše iskustvo bilo jedinstveno, za nas, u kosmosu je mnogo ljudi radilo slične stvari i sigurno od njih možemo naučiti nešto.
Da li u današnje vreme blogovi i slični formati mogu da donesu profit?
Svašta može da donese profit, ali često su indirektni benefiti daleko veći od direktnih. Svaki kanal komunikacije koji koristimo nam omogućava da ljudima pokažemo šta umemo i možemo, kao i šta volimo, a to onda vremenom otvara mogućnosti da nas neko baš za to angažuje.
To je stvar koja takođe ne funkcioniše kratkoročno, već isključivo ima smisla ako se na njoj predano radi godinama. Dakle – radite to zato što želite i mislite da je potrebno, a bez očekivanja i iščekivanja kada će doneti rezultat.
Jedini način da „preskočite“ par koraka i odmah dođete do rezultata je ukoliko priču ne počinjete od nule, već donosite neki „društveni kapital“. Da li su to kontakti, publika koja vas prati, ili nešto treće, nije bitno – ali jeste važno da razumete zašto su neki uspešni od starta, a drugima je potrebno vreme.
Biti pionir je zanimljivo, često zabavno, ali još češće izuzetno teško. Sa druge strane, mene lično je uvek privlačila ideja da nešto radim prvi ili među prvima.
S obzirom na modernizaciju i sve veću upotrebu tehnologije, smatrate li da je TV prevaziđen?
Kao uređaj nije, a kao medij, verujem da linearna televizija ima mnogo manji uticaj nego ranije. Naravno, nikada neće potpuno izgubiti značaj jer i dalje ne postoji bolji način da se konzumiraju sadržaji koji se dešavaju u realnom vremenu – bilo da je u pitanju nešto za informativnu, sportsku redakciju, ili nešto treće.
Ipak, onaj deo koji definitivno gubi trku su sadržaji koji nisu u prenosu uživo. Prosto, više niko ne želi da prilagođava život TV programu, ako već serije i filmove može da gleda kada želi, gde želi i na kom god uređaju želi.
Iako je Youtube popularan godinama unazad, da li mislite da će budućnost podkasta da se preseli na TV ekrane?
Voleo bih da verujem da će veći procenat ljudi početi da sluša podkaste, jer to je najbolji način za konzumaciju ovakvog sadržaja. Svi mi imamo video komponentu, zato što su ljudi navikli na Youtube, ali za razliku od tipičnih sadržaja na ovoj mreži, podkasti nisu kratki, efektni, dinamični. Taj format pripovedanja koji obično ovaj format nosi sa sobom, obično je interesantan nekoj malo starijoj i drugačijoj publici. Ljudima koji nemaju vremena, ali će ga odvojiti da čuju nešto zanimljivo i korisno.
Televizija i radio imaju formatiran program koji ne trpi fleksibilnost u dužini. Ako je prostor za emisiju 24 minuta, a mi imamo 65 minuta razgovora, to može da se izmontira, ali u tom procesu se mnogo izgubi.
Koji su Vaši planovi za budućnost?
Plan je da još više biram na čemu radim i sa kim radim. Već nekoliko godina se trudim da radim samo stvari za koje zaista verujem da imaju smisla, i koje čine da se osetim dobro, ali je i moje planove korona vratila par godina unazad.
Posle 20 godina rada, verujem da postoji mnogo znanja i iskustva koje zaista mogu da naprave razliku u mojim ili poduhvatima ljudi koji me angažuju. Takođe, to što i dalje imam želju da učim i redovno, aktivno radim na tome, čini da bar još neko vreme imam dobar pogled sa talasa inovacija i digitalizacije.
Uvek sam imao potrebu da razumem stvari koje se dešavaju oko mene, i nije mi bilo teško da istražujem, učim i probam. Ako postoji jedna super moć koju imam, to je da nemam strah da ću u nečemu što počinjem biti loš. Znam da hoću, i to me ne sprečava da krenem i radim na tome do trenutka dok ne postanem dobar. Obično je sve što je potrebno – vreme i dovoljan broj pokušaja.
Autor: Anđela Golijanin
