Procvat baltičkih država od ulaska u Evropsku uniju

Politika

    Evropska unija je zajednica evropskih zemalja koja omogućava brojne pogodnosti za njene članice. Sve je više zemalja kojima je glavni cilj ulazak u EU, kako bi obezbedile bolji položaj u Evropi. 2004. godine, zemlje Baltika se pridružuju Evropskoj uniji (Estonija, Litvanija, Letonija), da ciljem poboljšanja svog statusa. 

    S obzirom da su 1940. godine okupirane od strane SSSR-a, izgubile su svoju samostalnost. Tek su 1991., raspadom SSSR-a, ponovo stekle samostalnost. Od tada se bore za svoje mesto u Evropi. Nakon par godina traže članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u i konačno ga 2004. dobijaju. 

   Od 2004. do 2007. godine, baltičke zemlje, posebno Estonija, doživljavaju ekonomski prasak i drastično poboljšavaju svoju celokupnu situaciju i svoj položaj. Otvoren je prostor za trgovinu, međunarodnu saradnju i otvorenost ka novim ciljevima. Kao glavni cilj koji je EU predstavila po pitanju Baltika je očuvanje Baltičkog mora i živog sveta. 

   Nakon godina prosperiteta, usledile su godine krize. Nastupila je recesija i velika nezaposlenost . Najbolje se iz krize izvukla Estonija, ali ni druge dve zemlje ne zaostaju mnogo. Od 2010. godine, vraća se stabilnost. Estonija je povećala procenat trgovine na veliko i malo, industrije, povećala izvoz, ali i uvoz. Letonija, koja najviše uvozi od ove tri baltičke zemlje, sa druge strane, razvija izvoz drveta i postaje jedan od najvećih finansijskih i logističkih centara. Litvanija je imala veliki problem 2008., u godini velike ekonomske krize, kada je 180000 obrazovanih ljudi, uglavnom visokoobrazovanih, napustilo zemlju. Međutim, ponovo se otvaraju univerziteti i visoke škole, pa se situacija smirila.

   Litvanija je, takođe, prva baltička zemlja sa članstvom u Veću evropske unije (Savet ministara)- telu koje se od ministara vlada zemalja članica. Zatim su joj se pridružile i Letonija i Estonija. Sve tri su u evro-zoni. Ono što uliva nadu zemljama Baltika, posebno u ovo vreme krize u Ukrajini, je prisustvo NATO snaga na njihovim teritorijama. Baltik ima generalno zategnute odnose sa Rusijom, posebno od njihovom ulaska u NATO. Baltičke zemlje su sada jedine koje su izričito uvele sankcije Rusiji na uvoz gasa. Mnogi analitičari taj korak definišu kao slepo praćenje NATO-a, ali kada se uzmu u obzir i sankcije koje države Evropske unije nameću Rusiji, Baltik se drži oba svoja saveza. 

    Ono što je sigurno, osim godina krize, je da Estonija, Litvanija i Letonija odaju poprilično bolji utisak u odnosu na godine prošlog veka. Njihov napredak je očigledan i pretpostavlja se da će se tako i nastaviti, bez obzira na njihovu veličinu. 

Autor: Nevena Rajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *