Vilijam Šekspir (1564 – 1616) je najznajniji engleski pisac i dramaturg. Pohađao je školu na latinskom jeziku. Bio je glumac i osnovao čuveni Globe theatre. Živeo je i stvarao u Engleskoj elizabetinskog perioda. Opus sačuvanih dela sastoji se od trideset osam dramskih dela, sto pedeset četiri soneta, dve duge narativne i nekoliko dugih poema. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost.
Neka od njegovih najznačajnijih dela su tragedije Hamlet, Kralj Lir, Otelo, Romeo i Julija, Magbet, Julije Cezar, Antonije i Kleopatra, komedije San letnje noći, Bura, Mletački trgovac, Mnogo vike ni oko čega, istorijske drame Kralj Džon, Ričard Drugi, Henri Četvrti, soneti i dr.
Šekspirovo stvaralaštvo se hronološki može podeliti na tri perioda:
- 1590 – 1600 ‒ nehomogena faza u kojoj nastaju tragedije, komedije i istorijske drame. Tada piše Romea i Juliju, Buru i Ričarda trećeg.
- 1600 – 1608 ‒ period u kom Šekspira odsedaju mizantropske teme. Tada nastaju tragedije Hamlet, Magbet, Otelo.
- 1608 – 1616 ‒ nastaju komedije San letnje noći i Vesele žene vindzorske.
Šekspir je nastavio englesku dramsku tradiciju dugu pet vekova, ali na sebi svojstven način. Taj dramski tok je podrazumevao četiri izvora: Narodne svetkovine, javne priredbe, verska prikazanja, klasničnu dramu.
Za razvoj elizabetaskog pozorišta zaslužan je upravo Šekspir. Elizabetansko pozorište je pozorište verbalnih efekata, jezikom se nadoknađuje scensko. Rečima se delovalo na imaginaciju gledalaca, stoga su one morale biti efektne. Ovo pozorište kombinuje srednjovekovne misterije, koristi motive iz rimskih komedija, razbija jedinstvo radnje.
Na engleskog dramskog genija uticali su radovi Plutarha, Ovidija, Seneke, Plauta, Tomasa Mora, Spensera, Montenja.
Autor: Maja Đorđević
