Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak kao sećanje na dan kada je Isus Hristos razapet na krstu na Golgoti. Tog dana Isus je izveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Veruje se da je Isus prilikom raspeća izgovorio:
„Oče, oprosti im, ne znaju šta rade!”
Ove godine se Veliki petak obeležava 22. aprila.
Za Veliki petak, vezan su mnogi crkveni i narodni običaji i crkvena i narodna verovanja.
Ovaj praznik se provodi u strogom postu i tuzi zbog Isusuove žrtve za spas ljudskog roda. Uzdržava se od veselja i slavlja, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Plaštanica ‒ platno sa izvezenim ili naslikanim Hristovim telom, neposredno posle skidanja sa krsta ‒ iznosi se na određen sto, koji simboliše Hristov grob, gde se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola.
Najkarakterističniji običaj jeste farbanje jaja u crvenu boju kao simbol Isusove prolivene krvi i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća. Ono ima zaštitno svojstvo u cilju „čuvanja kuće” od zlih i magijskih sila, kao i lekovitost i plodnost.
Prema verovanju, ne treba jesti koprive, zabranjeno je piti vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista
Devojčicama su roditelji pod vrbom na Veliki petak vezivali kosu, kako bi brzo rasla.
Veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža.
Autor: Maja Đorđević
