Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

Društvo

Obeležava se 21. aprila kao državni praznik i dan sećanja na sve postradale Srbe, Jevreje i Rome za vreme Drugog svetkog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. 

Zašto baš 21.april?

Tokom Drugog svetskog rata, na prostoru Balkana je najveći koncentrovani logor bio Jasenovac, koji je nalazio na prostoru bivše NDH. Godine 1945, kada je bilo izvesno da su fašističke zemlje doživele poraz, ustaška organizacija planirala je pogubljenje logoraša iz Jasenovca. 

Dve grupe zatvorenika, od oko 1000 ljudi, pokušalo je da se spasi od nezbežne smrti, tako što su pokušali pobeći i to upravo u noći između 21. i 22. aprila ‒ zbog toga je ovaj datum izabran za obeležavanje sećanja na holokaust. Život i slobodu je uspelo da domogne svega njih 91.

Holokaust, genocit i progoni, predstavljaju najveću ljudsku tragediju i žrtvu, koja treba služiti na nauk da se nikada slično ne ponovi.

Uz tvrdnju da „istoriju pišu pobednici“, tako i istorijski podaci vezani za broj stradalih u logorima smrti varira u skladu sa političkim interesnim sferama i ratnom stranom koja izveštava podatke. Tako da je teško utvrditi pouzdane činjenice.

Prema Memorijalnom muzeju holokausta Sjedinjenih Američkih Država, pobijeno je između 1941. i 1945. godine, samo u NDH, oko 320.000—340.000 Srba i 30.000 Jevreja. Prema američkom Institutu za istraživanja Jasneovaca, ubijeno je oko 600.000 Srba. Drugi izvori su izveštavali o dosta nižem ili većem broju žrtava.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u znak sećanja na žrtve holokausta, na Obali jasenovačkih žrtava otkrio je spomen-ploču posvećenu žrtvama sistema koncentracionih i logora smrti Nezavisne Države Hrvatske u Jasenovcu i položio venac kraj Spomenika žrtvama genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945. godine na području tada okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Autor: Maja Đorđević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *