Bobana Živanović, žena koja bi trebalo da bude inspiracija mnogima. Žena koja u svakom momentu ima “pune ruke posla“. Njena karijera nam je privukla pažnju jer se ni ona sama nije nadala kakav će obrt doživeti.. Kako ona navodi, put do mesta na kom je ona sada nije bio lak. Danas otkrivamo kako su izgledali njeni prvi dani, ko je bio njen oslonac i da li je ovo bio njen poziv.
Ko ili šta je uticalo na odluku da se bavite ovim poslom? Kako su izgledali Vaši prvi dani? – “Pre svega, počela sam kao novinar i nakon 2 godine bavljenja tim poslom, počela sam da radim kao PR menadžer. Volim da istaknem da sam samouki PR koji je pročitao mnogo knjiga, sa svih fakulteta gde se ovaj predmet predaje, a završila sam projektni menadžment. Kako sam želela da steknem još više znanja i iskustva u svetu novinarstva, upisala sam školu novinarstva koju su osnovale SanjaMarinković i Vesna Dedić, koju sam završila 2011. godine. Praksa je ključ svega. Konstantni odlazak na njih doveo me je do toga da se upoznam sa televizijom, print medijom, portalima. Tokom 2012.godine bila sam novinar saradnik na portalu Svet.rs kao i 2013. godine dobijam ponudu da radim na televiziji “Pink“ u informativnom programu. Bila sam zadužena za jutarnji program. Sama ideja je bila sjajna, predložili su da budem reporter, međutim vremenom sam shvatila da to nije za mene, prosto nije u mom senzibilitetu da ustajem u 4 ujutru, prosto ne volim rana ustajanja.’’, rekla je kroz smeh Bobana. “Samim tim, uputili su me u produkciju “Pinka“, odnosno da radim rijaliti program “Farma“. Tako upoznajem Ognjena Amidžića. Od njega dobijam ponudu da radim za “AmiGi show“ kao novinar-saradnik. Početak moje saradnje sa Ognjenom bio je 1. januar 2014. godine. Tu sam imala prilike da upoznam razne profile ljudi i da prosto razumem i shvatim kako taj svet funkcioniše.
U ovom poslu poznati ste kao estradni PR menadžer. Kako ste došli do ideje da postanete ono što ste danas? – “Milica Todorović je osoba koju sam upoznala tokom snimanja emisije za ‘’AmiGi show’’, 2014. godine u junu. Rekla bih da smo jednu drugu osetile po senzibilitetu, tačnije slične smo i shvatile smo da jedna drugoj trebamo. Pitala me je da budem deo njenog tima jer joj je u tom trenutku bio potreban PR menadžer. To je bio izazov za mene, jer prosto to nije bila moja profesija u tom trenutku, ali dala mi je vetar u leđa, u smislu da budem samouki PR menadžer koji će kroz nju i njen rad naučiti taj posao. To je moj početak sa njom. Ono što sam ja uradila i što mi je pomoglo u samom tom početku jeste da sam uzela knjige sa svih fakulteta koji imaju odnose sa javnošću i prostudirala ih. Čitala sam mnoge portale i naučne radove čisto da bih imala osnovno znanje o određenim stvarima. Novinarstvo je isto nešto što mi je pomoglo, jer sam konstantno imala dodir sa ljudima.”, otkriva nam Bobana
Da li je sam početak Vašeg ‘’novog lista’’ bio težak? Da li ste imali obrte u karijeri? – “Kroz iskustvo, koje traje već 10 godina, naučila sam dosta stvari i sam početak jeste bio težak. Kolege su me još uvek doživljavale kao novinara i bilo je potrebno vreme da se i jedna i druga strana naviknu na novi početak. Obrt koji se desio u tom trenutku jeste da sam od novinarke, koji je sarađivao sa brojim ličnostima, postala PR koji sarađuje sa novinarima. Moram priznati da nije bilo toliko podrške u samom tom početku. Prosto, u tim momentima nisu me više gledali kao kolegu koji ide zajedno sa njima na teren, već su me gledali kao osobu koja će njima da govori da li nešto može ili ne. Tada, Milica Todorović je bila ta koja je meni dala vetar u leđa i koja je zapravo stala na moju stranu i objasnila ljudima da, ukoliko žele da dođu do nje, moraju pozvati prvo mene. Ona je meni tu pomogla samim tim što me je stavila na prvo mesto. Pored nje, Ognjen Amidžić je takođe bio moja podrška, jer da nije njega bilo ne bi se ništa od ovoga desilo. Za svaku sitnicu sam se konstatovala sa njim i bio mi je veliki oslonac na početku. Isto tako porodica je ta koja mi je u svakom momentu čuvala leđa, tešila, brisala suze i bodrila najviše što je mogla.”
Sa kim je to najlakše sarađivati, a sa kim najteže? – “Uh, u početku je bilo teško sarađivati sa Lexington bendom, jer mi je Miloš Vuksanović (Vuksa) najbolji drug. On je gitarista benda ali je ujedno i moj najbolji drug, pa je samim tim bilo teško izgraditi poslovni odnos iz prijateljskog. Ali, kroz nekoliko godina, to se promenilo i danas se jako lepo dogovaramo oko svega. Isrekno mogu da kažem da je najteže i najlakše raditi sa Milicom Todorović, jer nekada bi nju trebalo mnogo više da čuvam od medija nego da je ubacujem u iste. Prosto, privatne stvari koje su drugima jako zanimljive trebalo je sačuvati i samim tim naći određenu dozu svega je ono što je najteže.”, tvrdi Bobana.
Iz ovog ugla, da li je ovo bio Vaš životni poziv? – “Da sam sada na samom početku, opet bih sve isto. Ne bih ništa menjala. Od malena sam se uvek bavila nekim javnim poslom, počevši od toga da sam kao mala držala zamišljeni mikrofon (daljinski ili dezodorans) i vodila vremensku prognozu. U osnovnoj školi sam vodila predstave, priredbe i svečane događaja koje je škola održavala. Nekako, uvek sam znala da će me put navesti na neki deo javnog posla, ali nisam mogla nikako da znam da ću biti u PR-u. Kada sam počinjala taj posao nije bio razvijen, odnosno nisam ni sama znala šta je to PR, odnosno šta su “Odnos s javnošću“. Znala sam da ću biti novinar ili voditelj. Ipak, nisam htela da se školujem samo za novinarstvo, već sam htela da pored toga imam i drugu opciju. Jednostavno, ako vremenom shvatim da to nije prava stvar za mene, da uvek mogu da se vratim onome za šta sam se fakultetski obrazovala. Studirala sam projektni menadžment, ali ispostavilo se da mi je PR(odnosi s javnošću) zapravo primarno zanimanje. Sa ove tačke gledište, ne bih ništa menjala, samo bih volela da napredujem na dalje. Možda ne bih toliko bila u estradi koliko bih bila u PR-u, ali ne žalim se, i ovako je super. U estradi trenutno ima malo ljudi koji se bave mojim poslom, tako da samim tim ima dosta prostora za lični razvoj.”
Koja je to mana a koja je to prednost ovog posla? – “Vrlina ovog posla je to što nijedan dan nije isti i vrlo je dinamično, konstantno se upoznaju neki novi ljudi i uvek sarađujete sa kreativnim ljudima. Ne morate da budete stacionirani na jednom mestu kako biste radili ovaj posao, tako da su to sve vrline ovog posla. Sebe možete da unapređujete, kroz iskustvo kroz pojekte, kroz kurseve i slično. Što se tiče mana ovog posla, definitivno je to što nemate radno vreme, nemate neradne vikende, ni slobodne dane kada su praznici. Slobodmo mogu da kažem da, u početku, 3 ili 4 godine nisam bila na odmoru i to je nešto što je teško. Takav je posao da imate više stvari koje se prepliću, u smislu, taman završite jednu stvar onda krene druga, a ne možete da odete nigde jer prosto morate da budete tu. Meni se to najviše dešava kada je sezona koncerata ili kada neko izbaci novu pesmu. Opet, mogu iskreno da kažem da koliko god je dobro komunicirati sa više ljudi, samim tim je to nekada i mana. Jer prosto desi se da nekada niste raspoloženi, nije vam dan, ali vi morate da bude raspoloženi kako to ne bi uticalo na klijente odnosno na ljude sa kojima sarađujete.”, iskreno otkriva Bobana.
Šta biste poručili mladima koji bi želeli da se oprobaju u ovako nečemu? – “Prvenstveno, mladima bih poručila da svoje slobodno vreme i raspuste iskoriste na pametan način, poput upisa na razne kurseve i radionice koje će im obezbediti praktičnu obuku. Sutradan će im to biti od velike koristi jer će imati neko iskustvo, kakvo takvo. Onaj ko može da upiše tako nešto neka to uradi jer će mu ona dati mnogo više znanja nego sam papir koji dobija na fakultetu. Svakako da sam za to da vam je fakultet potreban, ali kada biste konkurisali za bilo kakav posao osnovno pitanje će biti “Da li imate praksu?“; Ovim putem bih i pozvala mlade, koji su zainteresovani za ovaj posao, da se prijave na konkurs upisa novih članova u školu za novinarstvo i PR menadžment MediaPRo .To je jedna vrsta radionice koju sam otvorila prošle godine i evo sada upisujem već treću generaciju, u septembru 2022. godine. U tim radionicama radimo sve od novinarstva do samog PR-a kroz sve segmente. Tu sam da im ispričam i dočaram svoje iskustvo i ono kroz šta sam ja prošla, ali isto tako da pružim bitne podatke i podelim kontakte sa svojim članovima i obezbedim im praksu. Isto tako, poručila bih mladim ljudima da maštaju, definitivno. Neka budu sigurni da sve ono što požele mogu i da ostvare. U to sam sigurna, jer sam ja neko ko je uspeo i ko je došao do ove pozicije samo svojim trudom i radom.
Autor: Milica Milojković
