Upravljanje vremenom je jedna od najbitnijih veština za uspeh na fakultetu, a kasnije i na poslu. Usklađujući svoje fakultetske obaveze i vannastavne aktivnosti, studenti uče kako da odrede prioritete, naprave balans i da dobro organizuju svoje vreme, kako bi postigli uspeh i u jednom i drugom.
Često pri odlasku na studije, dobijamo savete od roditelja da se držimo samo toga kao obaveze i da ne dodajemo sebi nešto više, ako nije moranje. Međutim, većina studenata pored onoga za šta se opredelilo da studira ima neki dodatni hobi koji takođe traži izdvojeno vreme i pažnju. Kod muškog dela populacije je to uglavnom sfera sporta u šta spadaju fudbal, košarka i tako dalje. Pitanje koje se postavlja jeste, koliko je moguće uskladiti fakultetske obaveze, sa obavezama van studija? Konkretno, koliko je moguće istovremeno trenirati i studirati?
Spomenućemo da nije dodatna obaveza studenata samo treniranje, već i to da je veliki broj studenata zaposleno. U Beogradu postoji veliki broj omladinskih zadruga u kojim veliki broj studenata prebiva svoje članstvo. U njima postoji veliki sektor ponuda poslova za studente, kao i mogućnost rada pune smene ili pola, pri čemu se lako može uskladiti sa obavezama na fakultetu.
Pandemija Kovid 19 je na neki način omogućila više slobodnog vremena studentima, obzirom da su sve pratili onlajn i da faktički nisu morali da putuju do fakulteta. Ušteda vremena je bila zagarantovana. Mnogi profesori bi ostavljali snimljena predavanja, pri čemu bi studenti mogli birati kada bi to isto predavanje odgledali. Naravno, to ima i svojih prednosti, ali i mana.
„ Dok je bilo uživo, teško je bilo uskladiti kad je postojala overa semestra s obzirom da se moralo ići na predavanja i vežbe koje su bile obavezne. Ali uvek se nađe vremena 3-4 sata dnevno da se trenira. Kada je proglašeno vanredno stanje, trener nije hteo da drži treninge, pa sam morao na neko vreme da se povučem. Sve u svemu, najbitnija je dobra organizacija i želja“, istakao je student Pravnog fakulteta koji je svojevremeno trenirao i bacanje kugle u Crvenoj zvezdi.
Kako bi naš narod rekao, sve se može kad se hoće, pri čemu većini to poimanje više obaveza i ne predstavlja problem ukoliko ih ispunjava i čini srećnim.
Stereotip je da će dečake uvek privlačiti sport, navijanje za određeni klub, kao i potpuna posvećenost odlascima na treninge, vođenje zdravog života i redovno praćenje dešavanja sportskih događaja.
Međutim,tu su i osobe koje imaju drugačije mišljenje. Osobe usmerene konkretno na studiranje i koje smatraju da je svaka dodatna obaveza neki vid ometača onog konkretnog na šta su se usesredili. Jasno je da su retki slučajevi da će svaka strana biti zadovoljna i ispunjena i da će uvek jedna strana stagnirati u odnosu na drugu. Nešto mora da trpi drugo.
„ Biti student i sportista u isto vreme su možda i dva najveća epiteta, koja mogu krasiti jednu osobu. Sa jedne strane tu je sport kao moja najveća životna strast,a sa druge put ka još jednom snu, omogućava mi fakultet. Studirati i trenirati u istom trenutku nije lako, ali opet je izvodljivo, jer su to stvari koje volim i čiji deo želim da budem. U zavisnosti od situacije, prioriteti se menjaju između ova dva, ali nadam se da ću uspeti da nastavim sa treniranjem i polako, ali sigurno završiti peti stepen obrazovanja. Smatram da je lako uklopiti ova dva, jer za to je potrebna samo dobra organizacija, što nije teško za većinu meni sličnih i boljih“, rekao je student Fakulteta političkih nauka, koji ujedno i trenira u FK Beograd Karaburma.
Često za ono što želimo i imamo nameru da ostvarimo ne postoji nikakva prepreka koja bi to blokirala. Kažu da uspeh treba da se meri ne toliko položajem do kojeg je neko dospeo tokom života, već preprekama koje je morao da savlada.
„ Iskreno, najbitnija ti je volja. Ako imaš volje, postićićeš sve. Dok su predavanja bila uživo, ja sam išao kući u Vlasotince svaki vikend na mečeve i nakon toga se ponovo vraćao u Beograd studijama“, bile su reči studenta Matematičkog fakulteta koji trenira istovremeno stoni tenis.
Bilo je i onih kojima je upis na fakultet doneo promene i odricanja.
„ Studirao sam Ekonomski fakultet. Što se tiče usklađivanja, nije mi bilo realno da pratim faks i da treniram istim intezitetom. U srednjoj sam trenirao svakog dana, plus vikendom utakmica. Međutim, kada sam krenuo na fakultet, prvo sam promenio tim i prešao u drugi gde sam imao 2 do 3 treninga nedeljno plus utakmica što je bila mnogo neobaveznija varijanta. Ubrzo sam počeo da igram rukomet i za fakultet, što je bilo dosta lakše za usklađivanje. Tu je veći problem bio organizovati ekipu. Jedno vreme sam bio kapiten i onda je više vremena oduzimalo planiranje nego samo igranje“
Da se ne bismo oslonili samo na muški rod, pažnju je privukla i izjava jedne devojke:
„ Trenutno sam na četvrtoj godini studija molekularne biologije. Tri puta nedeljno idem u teretanu gde je fokus na treningu snage, takođe treniram i borilačke veštine. Treninge uvek radim u večernjim satima, nakon što završim sve obaveze koje se tiču fakulteta. Dan je dugačak i sve se može postići, pitanje je samo da li imaš volju. Pošto ništa nije idealno, nekad žrtvujem trening zbog učenja ili obrnuto. Kada lošije uradim kolokvijum, smatram da to nije zbog dva sata vežbanja, već nisam iskoristila ceo dan koji sam imala za učenje. Ume biti izazovno ukopiti šest treninga nedeljno i fakultet, ali kada ćemo naći vremena za sebe, ako ne sad dok smo mladi. Najbitniju ulogu imaju pametno korišćenje vremena i ljubav prema tome što radiš. Moraš se potruditi da izdvojiš vreme za trening, a ne da tražiš slobodno vreme za njega“
Za sam kraj, poruka je: Postavi jasne prioritete. Dobro razmisli šta su ti ciljevi. Postavi realne ciljeve. Nerealno postavljeni ciljevi kojima znamo da pretrpamo sebe u trenutku kada dođe dosta novih prilika, često znaju da deluju kao veliki demotivatori ako ih kasnije ne realizujemo. Kada jednom doneseš odluku, gledaj na nju kao na jedinu ispravnu i ne razmišljaj o ostalim opcijama.
Autor: Milena Vlajić
