Tog dana, 22. jula 2011. godine u terorističkom napadu u Norveškoj ugašeno je 77 života.
Norveški ekstremni desničar Anders Bering Brejvik izvršio je masakr sa ciljem da rasturi omladinski skup Radničke partije. On je tog popodneva otišao na ostrvo Utoja, gde se održavao kamp omladine Radničke partije, predstavio se kao policajac, a potom zapucao na prisutne. Ovaj zločin Brejvika imao je ideološku pozadinu. Na suđenju je priznao krivicu za masakr 22. jula, a potom izjavio da je osnovni motiv napada želja da očuva Norvešku i zapadnu Evropu od muslimana koji žele da je preuzmu. U svom manifestu „2083: Evropska deklaracija o nezavisnosti“ sastavljenom na 1500 strana, Brejvik je objasnio dalji tok dešavanja u Evropi, a sebe označio kao pravog evropskog heroja i spasitelja hrišćanstva. Ono što je Brejviku išlo u prilog je da je, prema norveškim zakonima, maksimalna kazna za ovo delo 21 godina zatvora, na koliko je i osuđen 24. avgusta 2012. On je 2016. godine dobio spor koji je vodio protiv države, žaleći se na ugrožena ljudska prava, te je sud proglasio državu krivom zbog „nehumanog i ponižavajućeg tretmana“ prema Andersu Brejviku. Tom prilikom sud je naložio da se Brejviku isplati oko 40 hiljada dolara odštete za pokrivanje sudskih troškova.
Postavlja se pitanje zar nije paradoksalno da počinilac ovakvog monstruoznog zločina u kome je stradalo 77 civila dobije kaznu od svega dvadeset jedne godine zatvora, a uz to se izbori za odštetu od države zbog lošeg tretmana? Sudeći po zakonima mnogih zemalja sveta, uključujući i Srbiju, za ovakvo delo bila bi zaprećena kazna doživotnog zatvora.
Autor: Jovana Cerović
