Vuk Branković, iliti Vuk Grgurević, u narodnim pesmama i predanjima, poznat je pod pseudonimom Zmaj Ognjeni Vuk ili Jajčanin Vuk, rođen je 1471, a preminuo je 16. aprila 1485. Bio je srpski despot, sin je slepog Grgura Brankovića, sina despota Đurđa.
Imao je dve uporedne biografije. Mitsku i stvarnu. Stvarna biografija srpskog despota Vuka Grgurevića Brankovića, sina despota Grgura Slepog i unuka Đurđa Brankovića, davala je osnovu za mitsku biografiju.
Ratovao je za vojsku mađarskog kralja Matija Korvina, despot Vuk Grgurević učestvovao je sa srpskim četama u desetak velikih ratova. Bitke u kojima je pobeđivao uglavnom su bile u srpskim zemljama koje su osvojili Turci.
Ratovao je i protiv Čeha, Poljaka i Austrijanaca. Zbog vojničkih zasluga, na upravljanje mu je data Bela Stena i distrikt Totuševina u Slavoniji. Imenovan je za despota Srbije 1471. godine i dobio je velike posede na području današnje Vojvodine, koji su nekad bili svojina despota Đurđa: Kupinik (Kupinovo), Slankamen, Berkasovo, Bečkerek (Zrenjanin), Bijelu Stijenu i druge.
Bio je oženjen Barbarom Frankopan sa kojom nije imao dece.
Izvojevanje pobede za koje je on najzaslužniji, kod srpskog naroda koji je bio u turskom ropstvu davalo je nadu da za srpsku državu nije sve izgubljeno i da će doći vreme kada će Turci biti pobeđeni i proterani.
U mitskoj biografiji, on je natprirodno antropomorfno biće, rođeno sa neovozemaljskim karakteristikama: vučjom šapom, orlovo krilo, prisutne su vile koje mu pomažu, ali i životinje pomagači, gde „vuk Vuku liže rane ljute“.
Oko toga se razvilo mnoštvo legendi koji nemaju uporište u istoriji. Zmajoliki junak je folklorni element. On nije bio član Reda Zmaja. Folklor ga raznoliko opisuje, on je tu i potomak despota Đurđa, sin njegov sa Jerinom, bio je i sin Grgurov, ali i otac Lazarev. U istorijskim izvorima se isključivo navodi kao despot Vuk, a nema nikakvog Zmaja Ognjenog Vuka, samo u epici i tradiciji. U epskoj tradiciji, postoje raznorodne teme vezane za ovu zmajoliku ličnost: Zmaj obljubio Vukovu majku, Zmaj Ognjeni Vuk i Vuk Jajčanin. Pominje se i u obliku pohotnog zmaja koji ženama noću dolazi kroz kamin.
Despot Vuk Grgurević Branković je umro 16. aprila 1485. godine. Ne zna se je li poginuo u boju, ili je izdahnuo zbog rana ili neke bolesti. Sahranjen je u Kupinovu u Sremu.
Autor: Maja Đorđević
