Društvene mreže su, u poslednjih nekoliko godina, jedan od najpopularnijih vidova komunikacije i druženja među ljudima širom sveta. One nam služe za upoznavanje, druženje, ponovo povezivanje sa ljudima sa kojima smo izgubili kontakt, za informisanje, itd. Jako je mali broj osoba koji zaista nemaju nalog odnosno profil na bar jednoj mreži. Isto tako, sve je veći broj dece čija je dnevna rutina korišćenje mobilnih telefona ili tableta, kompjutera ili laptopa, bar na sat vremena. Da li ste ikada čuli u bašti obližnjeg kafića “Ako sve pojedete, moći ćete da gledate crtani!” Da li ste se ikada zapitali kako to društvene mreže utiču na mentalnu psihu i zdravlje? Da li nam one donose više štete nego koristi?
Deca, ali i mladi, postali su opsednuti influenserima, blogerima i jutjuberima. Samim tim sve više slobodnom vremena provode na društvenim mrežama prateći živote ljudi koji zaista ne poznaju. Istaživanja su pokazala da je u pitanju zavisnost i da društvene mreže aktiviraju iste delove mozga kao droga. Izazivaju zavist tako što stimulišu centre u mozgu koji luče endorfin, hormon sreće. Svaka novost na bilo kojoj društvenoj mreži deci, ali i mladima, izaziva sreću i odatle dolazi zavist za konstantnim proveravanjem “da li se nešto novo desilo”. Postoji veliki broj dece koji nema roditeljsku kontrolu ovog tipa. Prosto, imaju potpuno poverenje u svoju decu i smatraju da su dovoljno vaspitana i “zrela” da znaju šta priliči njihovom uzrastu. Samim tim, na većini proizvoda koji prouzrokuju zavisnost piše da nisu za mlađe od 18 godina. Deci koja još nisu izgradila svoje stavove i kritičko mišljenje, pristup mrežama i sadržajima na njima je u potpunosti slobodan. Tako se mališanima i tinejdžerima kroz društvene mreže formiraju stavovi, a oni za to nisu pripremljeni. A zapravo se radi o manipulaciji, odnosno komercijalizaciji. Sve se tu vrti oko interesa kompanija da zarade, prodajući svoje proizvode koje reklamiraju blogeri i jutjuberi. Oni zgrću milione zahvaljujući „lajkovanju“ i „šerovanju“, odnosno vremenu koje deca provode na mrežama. Najmlađi su žrtve njihove zarade. Zato deca pre 18. godine ne bi trebalo da budu na društvenim mrežama. A ako je to nemoguće, onda bi roditelji trebalo da im barem ograniče vreme koje na internetu provode. Isto tako, na “Jutjubu“ nema cenzure, i dete tamo može da nađe svakave sadržaje, a prateći ih troši vreme i energiju na ono što mu uopšte ne koristi. Sve mreže podižu nivo adrenalina, uzbuđenja. Pošto neki sadržaji traju samo 24 sata, trude se da sve isprate, da im nešto ne promakne. Zato su deca i tinejdžeri u stanju kontinuiranog stresa, a to remeti funkcionisanje krvnih sudova i mozga. Zato ste javljaju promene rasploženja i depresija. Prvi znaci zavisnosti su: nestrpljenje, opsednutost, isključivanje iz okruženja. Posle toga sledi izbegavanje obaveza, preskakanje obroka, a na kraju se javlja agresija. Sve društvene mreže razvijaju i traže načine da što više zadrže pažnju svojih korisnika. Samim tim roditelji bi trebalo da nađu načine da deci “zaposle ruke, oči i um”. Da im ponude mogućnosti da stvaraju, crtaju, prave, kreiraju i da na taj način osete sreću i zadovoljstvo i da izgrade samopouzdanje.
Autor: Milica Milojković
