KOMONVELT NACIJA ILI BRITANSKI KOMONVELT je međuvladina organizacija od 53 zemlje koje su bile nekadašnje britanske kolonije. Na čelu Komonvelta tradicionalno se nalazi britanski monarh, a to je trenutno kraljica Elizabeta II. Kraljica predstavlja simbol jedinstva država Komonvelta i nema nikakvu suštinsku izvršnu moć.
Zemlje Komonvelta su povezane zajedničkom istorijom, kulturom, jezikom i vrednostima demokratije i ljudskih prava. Promovišu se Igrama Komonvelta, koje se odigravaju na svake četiri godine. Glavne institucije su Sekretarijat Komonvelta i Fondacija Komonvelta.
Šta je smisao ove organizacije?
Kritičari kažu da je to besmisleni ostatak viktorijanskog imperijalizma, nevažan u savremenom svetu i slab ‒ jer im je potreban konsenzus svih zemalja da donesu odluke.
Oni koji podržavaju ovu organizaciju ističu značaj trgovinske razmene između ovih zemalja koja je u porastu, ali i podsticaju da sve članice budu posvećene demokratiji i vladavini prava.
Koji je značaj Komonvelta?
Značaj je pre svega kulturni i ekonomski, navodi profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.
Ideja „globalne Britanije”, koju zastupa sadašnja Vlada, smatra da bi ekonomske veze sa SAD i zemljama članicama Komonvelta mogle da se pojačaju, navodi profsor u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Međutim, u stvarnosti 45 odsto izvoza Britanije ide u zemlje EU, kao i 53 odsto uvoza. Među prvih 15 spoljnotrgovinskih partnera Britanije nema ni jedne zemlje članice Komonvelta”, izjavljuje Marković.
Postoji, kako navodi Slobodan Marković, osetna razlika među zemljama Komonvelta između onih koje su republike i onih koje i dalje priznaju britansku kraljicu za šefa države.
Većina zemalja članica Komonvelta danas su republike i same biraju da li će uopšte biti članice Komonvelta ili ne.
„U njima je odnos prema Britaniji kompleksan i pitanja kolonijalnog nasleđa ponekad čak i optrećuju međusobne odnose“, ističe Marković.
Na primer, Indija je stekla nezavisnost 1947. godine. Indija je tada izrazila želju da postane republika koja ne duguje odanost britanskom kralju ili kraljici, ali da i dalje bude članica Zajednice.
Profesor navodi da je drugačija je stvar sa zemaljama koje su deo takozvanih Krunskih zemalja Komonvelta.
Britanska kraljica je i dalje šef države u još 16 zemalja pored Ujedinjenog Kraljevstva kao što su Kanada, Australija, Novi Zeland, Jamajka, Bahami, Barabados i druge.
Slobodan Marković izjavljuje:
„Svaka od ovih zemalja je suverena država i uloga monarha je više ceremonijalna. Ali, svejedno postoji emotivna veza sa Britanijom i njenom monarhijom kroz razne svečanosti, odlikovanja i sportska takmičenja. Poseta kraljice ovim državama uvek je prvorazredan događaj”.
Autor: Maja Đorđević
