Nadežda Petrović (11. oktobar 1873 ‒ 3. april 1915), rođena je u Čačku, a preminula je u Valjevu. Bila je jedna od prvih srpskih slikarki i fotografa, koje su upamćene baš po tim zanimanjima. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije.
Njen slikarski opus obuhvata oko trista ulja na platnu, stotinu skica, studija i krokija kao i nekoliko akvarela. Umetničkim pravcima secesije, simbolizma, impresionizma i fovizma, pripadaju Nadeždina dela.
Najpoznatija dela Nadežde Petrović su: „Mrtva priroda“, „Predeo sa borovom šumom“, „Most na Seni“, „Vezirov most“, „Žena u balskoj haljini“, „Ciganke“, Domaćin“, „Vodenica“ i dr.
Nadeždin rođeni brat bio je Rastko Petrović ‒ avangardni i modernistički pesnik i pisac. Ova umetnička porodica, ostavila je neminovan trag na pozornici srpske kulture. Njihova okrenutost ka savremenosti, novim tokovima, odstupanjem od tradicionalnih konvencija, donela je srpskoj umetnosti svežinu i svetsku aktuelnost. Uzor Nadežde Petrović je bio Mone.
Takođe, tipično za porodicu Petrovića je učešće Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Nadežda je učestvovala u ratu kao dobrovoljna bolničarka Dunavske divizije. U bici na Mačkovom kamenu, aktivno je sudelovala sa svim pripadnicima muškog pola. Povodom ovde bitke, izjavila je:
„Nijedan rat naš prošli ne pružaše nam toliko jada i strahote… ali Mačkov kamen ipak pade, posle svijuh napora naših u ruke Austrijancima… Moradosmo se povući, jer nam je pretila opasnost da nas sve zarobe, naročito zavojište — bili smo suviše blizu njih; morali smo sve oficire što pre evakuisati za Pećsku — Valjevo… Silnih poznanika ovde ispratih do večne kuće. Mačkov kamen je postao drugi Govedarnik… Četvrti prekobrojni i Deveti puk ostali su potpuno bez oficira i komandira.“
Negujući bolesnike od pegavog tifusa, i sama je umrla od istog, u vojničkoj bolnici 1915.godine, u Valjevu.
Autor: Maja Đorđević
