Rođen je u Mošorinu, 22. februara 1826. kao najstariji od sedmoro dece, u siromašnoj porodici.
To je čovek koji stoji ispred gradske kuće u centru grada gde se junački izborio za prava srpskog naroda i srpsku politiku.
Da je bio veoma nadaren svedoči zapis da je bio ,,prvi đak“ u školi koju je pohađao, kao i da je dobio stipendije od tadašnjih srpskih imućnih porodica i privrednika. Nakon srednje škole upisao je Evangelistički licej u Bratislavi 1844. godine. Upravo tu je započeo i svoju karijeru književnika i pisca, objavljivanjem prvih političkih tekstova u časopisu ,,Srpski Soko“.
Rat između Srba i Mađara vodio se neprestano onda kada je bio upitan srpski status na teritoriji Vojvodine. Učešćem na Majskoj skupštini kroz političke debate doprineo je proglašenju Srpske Vojvodine.
Postaje prvi i najmlađi gradonačelnik Novog Sada, veoma cenjen i obožavan u narodu. Kao gradonačelnik, Miletić proglašava srpski jezik zvaničnim, ukida nemačku realku, a zalaže se za podizanje zdanja Gradske kuće. To koliko je bio sjajan u svojoj ulozi svedoči i da su ga građani dva puta birali na izborima.
Zbog svoje elokvencije umeo je i sa pisanom reči pa tako osniva srpski politički list ,,Zastava“ koji je predstavljao radikalno političko krilo Vojvodine.
Bilo je i zle krvi, pokušavali su da ga likvidiraju, dva puta su uspeli da ga pošalju i u zatvor. Međutim, čak i nakon mučenja i ugnjetavanja on pri izlasku ne odustaje već čini poslednje dobro delo za ovaj narod – povratio je kontrolu nad ,,Zastavom“ , najznačajnijem listu kod Srba u Austrougarskoj.
Mnoge pesme spevane su u njegovo ime, a žive i danas, zato u čast Svetozara Miletića izdvajamo ovu:
Slava, slava, slava Srbinu!
Svetozare, srpski sine, ti si dika Vojvodine,
ni brige te, sivi tiću, mi smo s tobom Svetozare Miletiću!
Kad izvesni šalaj kucne čas, zovi samo evo nas!
Autor: Milica Šolaja
